CogniFit - Efekat Kognitivne Rehabilitacije na Hodanje kod Starijih Osoba Koje Vode Sedentarni Život

Originalan Naziv: Effect of Cognitive Remediation on Gait in Sedentary Seniors.

Autori: Joe Verghese1, Jeannette Mahoney1,2, Anne F. Ambrose3, Cuiling Wang4 y Roee Holtzer1,2.

• 1. Odeljenje za Neurologiju, Fakultet Medicine Albert Ajnštajn na Ješiva univerzitetu, Bronks, Njujork.
• 2. Ferkauf Škola Psihologije, Ješiva Univerzitet, Bronks, Njujork.
• 3. Odeljenje za Rehabilitaciju, Sinai Medicinski Centar, Njujork.
• 4. Odeljenje za Epidemiologiju i Javno Zdravlje, Fakultet Medicine Albert Ajnštajn na Ješiva univerzitetu, Bronks, Njujork.

Časopis: Journal of Gerontoly: MEDICAL SCIENCES (2010) 65A(12): 1338-1343.

Članak u časopisu (APA stil):

• Verghese, J., Mahoney, J., Ambrose, AF., Wang, C., & Holtzer, R. (2010). Effect of cognitive remediation on gait in sedentary seniors. J Gerontol A Biol Sci Med Sci., 65(12), pp.1338-43.

Zaključak Istraživanja

CogniFit-ov personalizovani kognitivni trening je uspešno poboljšao pokretljivost kod starijih ljudi za 8 nedelja korišćenja programa, 3 dana nedeljno i dve sesije treninga dnevno.. Pokretljivost tokom držanja (promena: 8.2 ± 11.4-1.3 ± 6.8 cm/s, p =. 10) i tokom držanja i vođenja razgovora (promena: 19.9 ± 14.9-2.5 ± 20.1 cm/s, p =. 05) u odnosu na kontrolnu grupu.

Kratak opis istraživanja

Problemi u pokretljivosti se povećavaju sa godinama i utiču na kvalitet života osobe. Neke kognitivne veštine kao što su pažnja i izvršne funkcije su vrlo važne za pokretljivost. Zapravo, loše funkcionisanje ovih kognitivnih veština je blisko vezano za sporo kretanje ili česte padove kod starijih osoba. Tako da kognitivni trening može poboljšati brzinu kretanja i smanjiti padove kod starijih osoba.

Na grupu od 24 starije osobe primenjeno je nasumično razvrstavanje na slepo . Niko od njih nije trenirao više od jednom nedeljno i pešačili su brzinom manjom od jednog metra u sekundi (<1m/s). Nasumično su raspoređeni u grupu "lista čekanja" i u grupu koja je primenljivala osmonedeljni CogniFit-ov program kognitivnog treninga. Rezultati su posmatrani kao brzina tokom normalnog pešačenja i "šetnja i razgovaranje istovremeno" . Upoređivali smo takođe i procenat ljudi koji je pokazao poboljšanje u grupi. Ovo poboljšanje mora da bude promena u brzini koja je veća ili jednaka četiri centimetra po sekundi (≥4cm/s).

Rezultati pokazuju da kognitivni trening CogniFit-a poboljšava pokretljivost kod starijih osoba koje uglavnom sede. CogniFit-ovi alati su vrlo korisni za jačanje i stimulisanje kognitivnih veština koje su vezane za držanje.

Sadržaj

Problemi u pokretljivosti se povećavaju tokom godina. Ljudi sa ovim poteškoćama provode manje vremena u društvu, manje uživaju u životu i i imaju veće stope oboljevanja i smrtnosti. Postoji dovoljno veliki broj naučnih dokaza o prednostima fizičke aktivnosti, kao što je hodanje, kako bi se sprečili problemi sa kretanjem. Uprkos tome, polovina starijih osoba obično odustane od fizičke aktivnosti nakon prvih tri do šest meseci. Zato je potrebno naći druge načine poboljšanja pokretljivosti kod starijih ljudi .

Držanje neke osobe i šetanje je regulisano čitavim nizom kognitivnih veština, poput pažnje i izvršnih funkcija. To nam omogućava da se prilagodimo novonastalim situacijama, predvidimo neki događaj i da istovremeno obavljamo više od jedne aktivnosti. Sve ovo je neophodno za pravilno držanje i hodanje. U stvari, problemi sa pažnjom i izvršnim funkcijama su povezani sa padanjem i usporenim hodanjem.

Neke studije su pokazale da lečenje ovih kognitivnih veština ima pozitivne efekte na hodanje. S druge strane, pokazalo se da program kognitivnog treninga može poboljšati i pažnju i izvršne funkcije. Uprkos tome, još uvek nije ispitano kako kognitivni trening utiče na držanje, a to bi mogla biti dobra pomoć za sprečavanje problema sa kretanjem.

CogniFit je onlajn alat za procenu i kognitivni treningkoji uspešno meri i stimuliše različite kognitivne veštine, kao što su to pažnja i izvršne funkcije. CogniFit je jednostavan za upotrebu, što znači da ga mogu koristiti kako mladi, tako i stariji učesnici. Zato je on idealan za sprovođenje ovog istraživanja.

Cilj ovog istraživanja je da pokaže kako CogniFit-ov kognitivni trening može da utiče na brzinu hodanja i na sposobnost osobe da hoda i priča u isto vreme.

Metodologija

Pronalaženje učesnika istraživanja i model istraživanja

U ovom istraživanju je primenjeno nasumično razvrstavanje ljudi na slepo u dve grupe: eksperimentalnu grupu za "Kognitivni Trening" i kontrolnu grupu gde su na "Listi Čekanja".

Prvo su poslata pisma ljudima starosti od 70 godina ili starijima, u kojima je bila objašnjena svrha istraživanja. Nakon toga, potencijalni učesnici su kontaktirani putem telefona. Nakon što su dali saglasnost, obavljen je kratak razgovor da se utvrdi da li su ispunjeni kriterijumi za uključivanje u istraživanje. Pozvano je 45 ljudi koji ispunjavaju uslove ispitivanja na dalje testiranje u istraživački centar.

Lično ispitivanje se sastojalo od kognitivne procene putem MMSE-a (Mini-Procena Mentalnog Zdravlja) i procene držanja. Tokom ovog procesa, 21 učesnik nije ispunio kriterijume za isključenje:

• Stariji od 70 godina.
• Dostupnost i posvećenost ispitivanju.
• Vođenje sedentarnog života (vežbanje jednom nedeljno ili manje).
• Sporo hodanje (<1.0m/s).
• Odsustvo demencije (nema dijagnoze demencije, rezultat od ≥5 tokom ispitivanja putem telefona i ≥25 rezultat MMSE-a).
• Sposobnost da se sami kreću (šetaju).
• Da nisu bili hospitalizovani u poslednja tri meseca zbog ozbiljne bolesti, operacije i da nisu imali neko ozbilhjno neurološko oštećenje ili psihičku bolest.
• Da ne učestvuju u nekom drugom ispitivanju.

24 ljudi koji ispunjavaju ove kriterijume su nasumično podeljeni jednako u dve grupe. Svako od njih je dao saglasnost. Pored toga, oni nisu dobili nikakvu finansijsku pomoć, ali im je bio obezbeđen prevoz za svaki trening.

Eksperimentalna Grupa ili Kognitivni Trening

U eksperimentalnoj grupi, na prvom treningu je objašnjeno učesnicima kako da koriste računar, jer su samo 2 osobe od njih 12 redovno koristile računar. Početna procena CogniFit-a, koja traje oko 45 minuta, je započeta. Ova procena omogućava programu da podesi težinu zadataka u skladu sa njihovim slabim ili jakim veštinama. Trening se sastojao od dva CogniFit ciklusa treninga. Svaki trening je trajao 15-20 minuta i sastojao se od tri zadatka. Trenirali su tri puta nedeljno 45-60 minuta, tokom 8 nedelja (72 zadataka ukupno) sa najmanje jednim danom odmora između svake sesije. Učesnici su odradili 99.2% treninga.

Kontrolna Grupa ili Lista Čekanja

Učesnicima kontrolne grupe je rečeno da su na listi čekanja za sledeće ispitivanje, tako da nisu znali da postoji eksperimentalna grupa. Oni su prisustvovali početnoj proceni gde se govorilo o prednostima fizičke aktivnosti. Da bi i dalje bili zainteresovani za ispitivanje, kontaktirani su putem telefona kada su bili pitani da li vežbaju, iako nisu dobili nikakvu terapiju od kuće.

Varijable merene:

Osobe koje su uradile početnu procenu ni nakon osam nedelja kognitivnog programa treninga nisu znale kojoj grupi svaki učesnik pripada. Njihova brzina hodanja je merena korišćenjem kompjuterizovanog pristupa (GAITRite). Od učesnika se tražilo da prošetaju u udobnim cipelama i u mirnom, dobro osvetljenom hodniku.

Ostale varijable:

• Nakon osam nedelja treninga, ponovo je urađena MMSE, procena mentalnog zdravlja.
• U eksperimentalnoj grupi takođe je merena i brzina obrade podataka kako bi se videlo da li ima promena u treniranim kognitivnim procesima i u učenju.
• Da bi se izračunala ozbiljnost bolesti koriste sa izveštaji o prisustvu određenih bolesti.
• Takođe svim učesnicima je dat upitnik o fizičkoj aktivnosti, kako bi se izmerilo vreme koje provedu u obavljanju neke fizičke aktivnosti nedeljno.

Analiza

• Sve analize su obavljene korišćenjem SAS 9.1.
• Za poređenje demografskih karakteristika i ostalih podataka između dve grupe i u okviru svake grupe posebno, koristila se deskriptivna statistika.
• Razlike u brzini hodanja pre i posle treninga, za samo hodanje i za hodanje i pričanje istovremeno, su testirane putem lineranog modela.
• Linerani model je takođe korišćen za poređenje promena u brzini obrade podataka kod eksperimentalne grupe nakon treninga.
• Svi modeli su prilagođeni godinama učesnika i njihovom polu.

Rezultati i Zaključci

Rezultati ispitivanja pokazuju da se brzina hodanja učesnika eksperimentalne grupe (koju si imali kognitivni trening) u oba slučaja (normalno hodanje i hodanje i pričanje istovremeno) povećala nakon programa treninga u odnosu na početnu procenu. Pored toga brzina hodanja učesnika eksperimentalne grupe je bila veća u odnosu na kontrolnu grupu.

Tako da možemo da potvrdimo da CogniFit-ov kognitivni trening poboljšava pokretljivost kod starijijh osoba koje uglavnom sede . Ovi rezultati otvaraju vrata terapijama koje se mogu primeniti za otklanjanje problema sa kretanjem kod starijijh ljudi. Ova terapija može da spreči probleme sa kretanjem i da poboljša kvalitet života starijih osoba kojima ne ide od ruke obavljanje fizičkih aktivnosti.