Percepcija
Sposobnost potrebna za prepoznavanje
Ova stranica služi za informisanje. Ne prodajemo proizvode koji leče bolesti. CogniFit-ovi prozvodi, koji su namenjeni lečenju određenih bolesti, su u fazi provere. Ako ste zainteresovani, molimo Vas posetite našu CogniFit Platformu za Istraživače
Dobijte pristup kompletnom setu kognitivnih testova za procenu percepcije
Otkrijte i procenite prisustvo poremećaja ili nedostataka
Stimulacija i poboljšanje percepcije i drugih kognitivnih veština
Percepcija je sposobnost primanja, obrade i tumačenja informacija koje dobijamo putem naših čula. To je kognitivni proces koji nam omogućava da razumemo svoje okruženje putem stimulusa koje primamo putem naših čula. Ova važna kognitivna veština je od suštinskog značaja za naš svakodnevni život jer nam omogućava da razumemo svoje okruženje. Moguće je trenirati i poboljšati percepciju uz kognitivnu stimulaciju. Percepcija je aktivan proces koji zahteva da obrađujemo informacije "odozdo- nagore" i "odozgo- nadole", što znači da mi nismo samo vođeni stimulusima koje primamo (pasivna, odozdo-nagore obrada podataka) već takođe predviđamo i očekujemo određene stimuluse koji kontrolišu percepciju (aktivna, odozgo-nadole obrada podataka).
Tipovi Percepcije i Neuroanatomija
Percepcija je složeni proces koji nam omogućava da ostvarimo interakciju sa svetom koji nas okružuje. Klasična podela percepcije je na pet čula:
- Čulo vida: Sposobnost da vidimo i tumačimo informacije putem spektra svetlosti koji stiže do naših očiju. Područje mozga koje je zaduženo za vizuelnu percepciju je potiljačni režanj (primarni vizuelni korteks V1 i sekundarni vizuelni korteks V2).
- Čulo sluha: Sposobnost primanja i tumačenja informacija koje stižu do naših ušiju putem zvučnih talasa frekvencije kroz vazduh ili na drugi način (zvuk). Područje mozga koje je zaduženo za auditivnu percepciju je slepoočni režanj (primarni auditivni korteks A1 i sekundarni auditivni korteks A2).
- Dodir, percepcija dodira, somatosenzorna ili haptička percepcija : Sposobnost tumačenja informacija koje primamo na osnovu vibracija ili dodira. Temeni režanj je područje mozga zaduženo za haptičku percepciju (primarni somatosenzorni korteks S1 i sekundarni somatosenzorni korteks S2).
- Miris ili olfaktorna percepcija: Sposobnost tumačenja informacija ili hemijskih supstanci u vazduhu (putem mirisa). Područje zaduženo za percepciju mirisa je mirisno zadebljanje ili olfaktorni bulbus (primarni olfaktorni korteks) i piriform korteks (sekundarni olfaktorni korteks).
- Ukus: Sposobnost tumačenja informacija putem pljuvačke (putem ukusa). Osnovna područja mozga zadužena za ukus su primarna područja za ukus G1 (postcentralna vijuga, temeni režanj, prednja insula, prednji-temeni poklopac ili operkulum) i sekundarna područja za ukus G2 (orbitofrontalni korteks i anteriorni cingularni korteks).
Ostali tipovi Percepcije
Faze Percepcije
Percepcija nije samostalni proces koji se spontano dešava. Suprotno, to je čitav niz faza koje se odvijaju kako bi došlo do percepcije stimulusa na pravi način. Na primer, da bi se primile vizuelne informacije, potrebno je da se svetlost odbija od predmeta i zatim da to stimuliše naše receptorne ćelije mrežnjače, koje će dalje slati informacije određenom području mozga. Da bi se percepcija dogodila, potrebno je da se ostvare sve ove faze. Percepcija je aktivan proces, gde je potrebno da izaberemo, organizujemo i tumačimo informacije koje se šalju mozgu:
- Selekcija: Broj stimulusa kojima smo izloženi svakodnevno prevazilazi naš kapacitet. S obzirom na ovo, mi biramo informacije koje dalje želimo da obradimo. Ova selekcija se vrši putem pažnje, iskustva, potreba i želja.
- Organizacija: Kada se budemo odlučili na stimulus koji želimo da obradimo, potrebno je da ih grupišemo kako bismo im dali smisao. Kod percepcije je prisutna sinergija, jer se informacija prima putem opšte percepcije i ona se ne može suziti kako bi se odvojio određeni stimulus. Prema Geštalt principima, organizacija stimulusa nije nasumična već prati određene kriterijume.
- Tumačenje: Onda kada grupišemo stimuluse, dalje im možemo dati smisao, čime se završava proces percepcije. Proces tumačenja se prilagođava u zavisnosti od naših iskustava i očekivanja.
Ostali Geštalt principi
Primeri Percepcije
- Važno je na vreme utvrditi bilo kakve probleme sa percepcijom koje učenik može da ima. Tako možemo na vreme da primenimo neophodne mere kako bitne slušne informacije ne bi bile izgubljene (ono što profesor kaže) ili vizuelne informacije (tekst na tabli ili u kjnizi).
- Pravilna percepcija omogućava zaposlenima da valjano obavljaju svoj posao. Umetnici su pravi primer koji nam pokazuje važnost percepcije. Bilo koji posao, u manjoj ili većoj meri, zahteva određeni nivo percepcije: čistači, taksi vozači, dizajneri, policajci, blagajnici, građevinari, itd.
- Za bezbednu vožnju je vrlo bitno da smo sposobni da vidimo znakove na putu, kao i da dobro čujemo zvukove.
- Dobra percepcija nam omogućava da se lako snalazimo u okruženju i da ostvarimo interakciju sa okolinom. Za kupovinu namirnica, igranje video igrice, spremanje obroka i pranje veša je potrebno da koristimo sva naša čula.
Agnozija i ostali poremećaji povezani sa percepcijom
U nekim slučajevima, percepcija ne odražava stvarnost, a da to nije posledica nekog poremećaja ili bolesti. Ovakve "greške" u percepciji mogu biti iluzije ili halucinacije. Iluzija je pogrešno tumačenje stimulusa iz spoljašnjosti, dok do halucinacija dolazi bez pogrešnog tumačenja stimulusa iz spoljašnjosti. Do ovakvih situacija može doći i zbog nekog poremećaja ili bolesti, i one su uglavnom uzrokovane psihološkim ili kognitivnim karakteristikama ili izmenjenim stanjem (zloupotreba supstanci ili san). Jedan primer iluzije je optička iluzija (kada nam dve iste boje izgledaju drugačije, kada izgleda kao da se slika pokreće iako je ona zapravo statična, itd.). Najpoznatije halucinacije su hipnagogija (kada padate u san i vidite figuru, ili osećate kao da Vas neko dodiruje), hipnopompične halucinacije (isti osećaj ali kada se budite) ili one do kojih dolazi zbog upotrebe halucinogenih droga (kao što je LSD ili halucinogene pečurke koje mogu da izazovu halucinacije). Ipak, iluzije i halucinacije mogu takođe biti posledica bolesti, kao što je to u slučaju šizofrenije, psihotične epizode, deluzija.
Percepcija može biti izmenjena usled oštećenja naših čulnih organa (na primer, povreda oka), oštećenja nerva koji prenosi čulne informacije ka mozgu (na primer, glaukom) ili područja mozga koje je zaduženo za percepciju (na primer, povreda potiljačnog režnja). Oštećenje bilo kog od ova tri dela može da izmeni normalnu percepciju stimulusa.
Najčešći poremećaj percepcije je Agnozija. Ovaj poremećaj podrazumeva poteškoće u usmeravanju i kontrolisanju percepcije, kao i ponašanja uopšte. Postoje dva tipa: Perceptivna vizuelna agnozija (kada neko može da vidi delove predmeta ali nije sposoban da vidi i shvati predmet kao celinu) i Asocijativna vizuelna agnozija (vidi predmet kao celinu ali ne može da identifikuje predmet). Teško je razumeti percepciju kada je prisutan neki od ovih poremećaja, jer iako oni mogu da vide, za njih je osećaj isti kao da su slepi. Postoje i neki specifični poremećaji kao što je akinetopsija (nesposobnost osobe da vidi kretanje), ahromatopsija (nesposobnost da vidi boje), prosopagnozija (nemogućnost razlikovanja ljudskih lica), auditivna agnozija (nesposobnost prepoznavanja predmeta na osnovu zvuka i, u slučaju verbalnih informacija, osoba sa agnozijom ne bi bila sposobna da prepozna jezik), amuzija (nesposobnost prepoznavanja ili ponavljanja melodija ili muzičkih nota). Do ovih poremećaja može doći zbog oštećenja mozga kao što je moždani udar, traumatska povreda mozga ili, čak, neurodegenerativni poremećaj.
Kako Možete da Izmerite i Procenite Percepciju?
Procena percepcije može biti od velike pomoći na različitim poljima: u obrazovanju (da znamo da li je učeniku potrebna dodatna pomoć da bi primio informacije na času), u zdravstvu ( da znamo da li će pacijent imati poteškoće vezano za okruženje) ili na poslovnom polju (da znamo da li je zaposlenom potrebna pomoć).
Uz kompletnu neuropsihološku procenu moći ćete da testirate percepciju i ostale kognitivne veštine na uspešan i pouzdan način.
CogniFit koristi veliki broj klasičnih testova kao osnovu za zadatke, kao što je Stroop Test, Test Varijabli Pažnje (TOVA), Memorijski Test (TOMM), Test Kontinuiranog Izvođenja (CPT), Huper Zadatak Vizuelne Organizacije (VOT), NEPSY test (Korkmana, Kirka i Kempa iz 1998. godine). Pored percepcije, ovi testovi takođe mere imenovanje, pamćenje konteksta, brzinu reakcije, radnu memoriju, dopunjavanje, vizuelnu memoriju, brzinu obrade podataka, podeljenu pažnju, fokusiranje pažnje, vizuelno motornu koordinaciju, preusmeravanje pažnje, inihibiicju i vizuelno skeniranje.
- Identifikovanje - Test COM-NAM: Predmeti će biti predstavljeni kao zvuk ili kao slika. Od korisnika se kasnije traži da odgovori kako je predmet bio prikazan poslednji put (kao zvuk ili kao slika). Ako je predmet prikazan po prvi put, korisnik će morati da izabere određeni odgovor.
- Test Programiranja VIPER-PLAN: Korisnik vodi lopticu kroz lavirint što je brže moguće i u što manje koraka je moguće.
- Koncentracija - Test VISMEM-PLAN: Stimulusi na ekranu će biti osvetljeni po određenom redosledu. Korisnik mora da vodi računa o stimulusima koji se pojavljuju, kako bi kasnije mogao da ponovi redosled po kom su se pojavili.
- Istraživanje - Test REST-COM: Na kratko vreme će se pojaviti niz različitih sličica. Nakon toga, korisnik mora da izabere reč koja odgovara slikama što je brže moguće.
- Dešifrovanje - Test VIPER-NAM: Na kratko vreme će se pojaviti slike na ekranu i nakon toga nestati. Zatim će biti ponuđena četiri slova i korisnik mora da izabere prvo slovo predmeta na prethodno prikazanoj slici što je brže moguće.
- Brzina - Test REST-HECOOR: Na ekranu će se pojaviti plavi kvadrat. Korisnik mora da klikne što je brže moguće i što je više puta moguće preko sredine kvadrata. Što više puta korisnik klikne, više će poena prikupiti.
- Raspoznavanje - Test WOM-REST: Tri predmeta će se pojaviti na ekranu. Korisnik će morati da zapamti niz od tri predmeta kako bi kasnije mogao da izabere jednu od ponuđenih opcija.
- Test Rezolucije REST-SPER: Na ekranu će se pojaviti stimulusi koji su u pokretu. Korisnik mora da klikne na stimulus koji je meta što je brže moguće, a da ne klikne na stimuluse koji nisu meta
Komponente Percepcije
Kako Možete da Oporavite ili Poboljšate Percepciju?
Svaka kognitivna veština, uključujući i percepciju, može biti trenirana i poboljšana. CogniFit Vam to i omogućava uz profesionalno sredstvo .
Plastičnost mozga je osnovna za oporavak percepcije i ostalih kognitivnih veština. Mozak i njegove neuronske veze mogu biti ojačane ukoliko im pružamo izazove i treniramo, tako da uz čest trening ovih veština, moždane strukture koje su povezane sa percepcijom će postati jače.
CogniFit je kreirao tim stručnjaka u oblasti neurogeneze i sinaptičke plastičnosti, koj su stvorili personalizovani program kognitivne stimulacije koji je prilagođen potrebama svakog korisnika posebno. Program počinje testiranjem percepcije i ostalih osnovnih kognitivnih oblasti, i zatim na osnovu rezultata tog testa stvara personalizovani trening mozga za svakog korisnika posebno. Program automatski prikuplja podatke sa početne kognitivne procene i uz usavršene algortime, stvara program koji radi na poboljšanju korisnikovih oslabljenih kognitivnih veština i na treniranju ostalih kognitivnih veština.
Ključ za poboljšanje percepcije je adekvatan i uporan trening. CogniFit poseduje alate za procenu i trening kao pomoć pojedincima i stručnjacima u poboljšanju ove funkcije. Potrebno je samo 15 minuta dnevno, dva do tri puta nedeljno.
CogniFit-ove procene i programi stimulacije su dostupni onlajn i možete trenirati na kompjuteru ili mobilnom uređaju. Program se sastoji od zabavnih, interaktivnih igrica za mozak i na kraju svake sesije treninga, korisnik automatski dobija detaljan grafik koji pokazuje njegov kognitivni napredak.
Sjedinjene Američke Države