CogniFit - Kompjuterizovani Kognitivni Trening za Osobe sa Intelektualnim poteškoćama i Poteškoćama u razvoju: Pilot Studija

Originalan Naziv: Computer-Based Cognitive Training for Individuals With Intellectual and Developmental Disabilities: Pilot Study.

Autori: James Siberski1, Evelyn Shatil2, Carol Siberski3, Margie Eckroth-Bucher4, Aubrey French5, Sara Horton6, Rachel F. Loefflad7 i Phillip Rouse8.

• 1. Docent na Misericordia Univerzitetu Gerontologije u Dalasu, SAD.
• 2. Glavni Naučnik, Kognitivna Nauka, CogniFit Inc, Haifa, Izrael.
• 3. Šef Privatne Prakse Za Negu Starijih Osoba, Nanticoke, PA, USA.
• 4. Profesor Odeljenja za Bolničku Negu, Blumsburg Univerzitet, Blumsburg, PA, USA.
• 5. Specijalista na Institutu za Ljudske Resurse, Kingston, PA, USA.
• 6. Socijalni Radnik, Dugoročna Nega, Vest Vajoming, PA, USA.
• 7. Terapeut za Rekreaciju, Dalas, PA, USA.
• 8. Psiholog privatne Prakse, Sunbury, PA, Usa.

Časopis: American Journal of Alzheimer’s Disease & Other Dementias (2015), vol. 30 (1): 41-48.

Članak u časopisu (APA stil):

• Siberski, J., Shatil, E., Siberski, C., Eckroth-Bucher, M., French, A., Horton, S., Loefflad, R.F., & Rouse, P. (2015). Computer-Based Cognitive Training for Individuals With Intellectual and Developmental Disabilities: Pilot Study. Am J Alzheimers Dis Other Demen, 30 (1), pp.41-48.

Zaključak Istraživanja

CogniFit personalizovani kognitivni trening je program koji poboljšava kognitivnu funkciju kod odraslih osoba sa intelektualnim poteškoćama ili problemima u razvoju uz trening od 20-30 minuta dnevno, 3 dana nedeljno, tokom 10 nedelja. Vizuelna memorija, p=. 003; Planiranje, p=. 009; Kontrolisanje, p=. 017 (Da α=.05 ili α=.1).

Kratak opis istraživanja

Ovo istraživanje pokazuje da personalizovani kognitivni trening utiče na kognitivni veštine odraslih sa intelektialnim poteškoćama (ID) ili poteškoćama u razvoju (DD).

Testirano je petnaest kognitivnih veština kod 32 ljudi sa ovim problemima. Učesnici su podeljeni u tri grupe:

• 11 ljudi je bilo u CogniFit-ovoj grupi
• 11 ljudi je bilo u kontrolnoj grupi sa video igricama.
• 10 ljudi je bilo u kontrolnoj grupi na listi čekanja ili su obavljali svakodnevne aktivnosti.

Iako je posvećenost istraživanju bila velika, broj učesnika je bio mali, tako da rezultati (kako intra, tako i inter-grupni) nisu značajni ako primenimo veći nivo α (α=.001). Međutim, ako bismo primenili drugačiji nivo α, 11 od 15 kognitivnih veština pokazuju značajno poboljšanje kod grupe koja je trenirala uz kompjuterizovani kognitivni trening. Procenjuje se da , uz reprezentativni uzorak, ovi podaci bi dostigli statistički značajan nivo.

Ovi rezultati su obećavajući i potrebno je obaviti još jednu studiju u budućnosti na većem uzorku. To bi dokazalo važnost kompjuterizovanog kognitivnog treninga za osobe sa ID/DD-om, kao što je to trening koji nudi CogniFit.

Sadržaj

Intelektualne poteškoće i razvojni poremećaj (kao što je autizam ili cerebralna paraliza) stvaraju čitav niz veoma različitih problema zbog čega se osoba drugačije ponaša u odnosu na ostatak populacije. U Sjedinjenim Američkim Državama, procenjuje se da 5% dece u osnovnoj ili srednjoj školi imaju neku vrstu ID/DD-a.

U slučaju odraslih, teže je prikupiti informacije, ali podaci pokazuju da je procenat odraslih sa intelektualnim poteškoćama 0,5%, dok je procenat odraslih sa smetnjama u razvoju je 0,4%. Ova vrsta poteškoća može imati značajan lični, porodični i društveni uticaj.

Sada postoji sve veći interes za poboljšanje kognitivnih sposobnosti putem kompjuterskih programa, kao što je CogniFit. Uprkos tome, uobičajeno je da ovi ljudi nemaju lak pristup ovim programima. To se dešava zbog pogrešnog uverenja da nisu sposobni da koriste računar.

Potrebno je promeniti ovo pogrešno mišljenje jer ljudi sa ID/DD-om imaju isti ili još veći rizik od oboljevanja od nekog kognitivnog oštećenja. To je nametnulo potrebu dokazivanja koristi od kompjuterizovanog kognitivnog treninga kod ljudi sa intelektualnim ili razvojnim smetnjama.

Metodologija

Učesnici

Izabrano je trideset i dva učesnika od 145 odraslih sa intelektualnim poteškoćama ili smetnjama u razvoju koji su posećivali poseban centar za ljudi sa tim problemima. Istraživanje je sprovedeno u istom centru, koji se nalazi u gradu u severnoistočnom delu Pensilvanije, SAD.

Kriterijumiza uključenje u istraživanje su bili:

• Da im je dijagnostikovan ID/DD
• Da su stariji od 21 godine.
• Da su dobrog zdravlja.
• Da su učestvovali u radionicama.
• Da žele da učestvuju u ispitivanju.

Krtierijumi za isključenje iz istraživanja:

• Nedostatak interesovanja za upotrebu kompjutera.
• Ne mogu da sede za kompjuterom 25-30 minuta.
• Ne mogu da vide jasno slike na ekranu kompjutera.

Učesnicima je rečeno koji su ciljevi i uslovi istraživanja. Staratelji učesnika ispitivanja su potpisali formular o saglasnosti. Odbor Misericordia Univerziteta odobrio je postupak za ovo istraživanje.

Plan projekta

Primenjen je jednostavan i nasumičan plan. Učesnici su nasumično bili podeljeni u tri grupe:

• Grupa za Kognitivni Trening (uz CogniFit).
• Kontrolna grupa koja je igrala video igrice.
• Kontrolna grupa koja je na listi čekanja.

Učesnici nisu znali kojoj grupi pripadaju, ali su istraživači znali. Aktivnosti koje su obavljali učesnici iz kontrolne grupe sa video igricama su vrlo slične aktivnostima iz grupe koje je obavljala kognitivni trening. Trajanje sesija treninga, procena pre i posle treninga su iste u obe grupe.

Proces

TONI-3 (Test Neverbalne inteligencije, treće izdanje) se koristio za procenu nivoa inteligencije kod svakog od učesnika.

Neuropsihološka procena upotrebom CogniFit-ove kognitivne procene. Da bi se izbeglo prilagođavanje aktivnostima, CogniFit automatski daje različute stimuluse za svaki zadatak i procenu. Takođe je naučno potvrđena. Ova procena se sastoji od 15 zadataka koji mere 15 kognitivnih veština.

Konačno, ispitivanje se obavljalo u posebnom centru za rehabilitaciju ali u različitim sobama. Ispitivanje je trajalo 10 nedelja od 3 sesije nedeljno, koje su trajale po 20-30 minuta.

Kontrolna Grupa sa Videoigricama

Učesnici ove grupe su obavljali aktivnosti koje su posebno osmišljene za ovo ispitivanje. Ove aktivnosti su slične po trajanju i dizajnu aktivnostima CogniFit-a, ali nemaju karakteristike kognitivnog treninga: težina aktivnosti se ne prilagođava korisniku, one ne zahtevaju od korisnika da brzo odgovori niti da se fokusira na više od jednog stimulusa istovremeno. Tako da se može reći da ove aktivnosti imaju placebo efekat, iako zahtevaju određeni nivo treninga.

Kontrolna Grupa na listi čekanja

Ova grupa je nastavila da obavlja svoje uobičajene aktivnosti. To su radionice, da ručaju u zajedničkim trpezarijama, jutarnje i večernje pauze, itd.

Analiza

Statističke analize su sprovedene putem SPSS 17 modela. Da bi se izmerile intragrupne i intergrupne razlike između 15 kognitivnih veština korišćeni su, modeli sa kombinovanim efektima (nepremenljivim i promenljivim efektima) za merenje, sa posebnim modelom za svaku promenljivu.

Rezultati i zaključci

Rezultati pokazuju da ne postoje značajne statističke razlike među kognitivnim veštinama kada poredimo procene pre i posle treninga. U stvari, nijedno od 15 intragrupnih ili intergrupnih poređenja nije dalo značajne razlike (p>. 001). Tako da grupa koja je obavljala kognitivni trening nije pokazala značajno poboljšanje u kognitivnim veštinama nakon treninga, niti je pokazalo poboljšanje u odnosu na kontrolne grupe (koje isto tako nisu pokazale poboljšanje).

Međutim, ako su kriterijumi manje strogi (p < .05 i p < .1), eksperimentalna grupa pokazuje vrlo značajne rezultate kod 11 od 15 kognitivnih veština , u odnosu na početnu procenu (Vizuelna memorija, p=. 003; Planiranje, p=. 009; Kontrola, p=. 017). Ako primenimo ovaj kriterijum takođe su uočeni značajni rezultati kod 4 od 15 kognitivnih veština u kontrolnoj grupi. Ovaj podatak je vrlo bitan za ovu vrstu istraživanja, posebno zato što je korišćen tako mali uzorak. Ukoliko koristimo Koenov d pokazatelj veličine uzorka, možemo da primetimo da je efekat veličine kod eksperimentalne grupe pre i posle treninga bio:

• Srednji (Koenov d pokazatelj između . 58 i . 72) u sledećim kognitivnim veštinama: kontrola, planiranje, raspoznavanje, brzina reakcije, kognitivna fleksibilnost, percepcija okoline, vizuelna memorija i vizuelno skeniranje.
• Mali (Koenov d pokazatelj između .44, .37 i .41) kod imenovanja, vizuelne percepcije i radne memorije.

Rezultati ovog istraživanja nisu značajni jer je uzorak bio mali. Zbog ovakvog ograničenja rezultati ove pilot studije nisu reprezentativni. Pored toga, ovi podaci su ohrabrujući. Verujemo da ukoliko bi se ovo istraživanje sprovelo na većem uzorku, rezultati bi bili značajniji. Pored toga, 11 kognitivnih veština je pokazalo značajne promene ukoliko primenimo manje stroge kriterijume (P <. 05 i P <. 1). To znači da je CogniFit dobar program za trening kognitivnih veština kod ljudi sa intelektualnim poteškoćama i smetnjama u razvoju.