CogniFit - Personalizovani kognitivni trening za pacijente sa MS-om, koji se može obaviti od kuće: ispitivanje privrženosti treningu i kognitivnih rezultata

Originalan Naziv:Home-based personalized cognitive training in MS patients: a study of adherence and cognitive performance.

Autori: Evelyn Shatil¹, Avishag Metzer², Omer Horvitz³, Ariel Miller².

• 1. Odeljenje za Psihologiju, Centar za Psihobiološka Istraživanja, Max Stern Academic College Emek Yezreel, Emek Yezreel, Izrael, i CogniFit Ltd, Yoqneam Ilit, Izrael.
• 2. Odeljenje za neuroimunologiju, Centar za multiple sklerozu i mozak, Medicinski centar Carmel, Haifa, Izrael.
• 3. Centar za istraživanje mozga i ponašanja, Institut za proučavanje afektivne neuronauke (ISAN), Odeljenje za psihologiju, Univerzitet u Haifi, Izrael.

Časopis: NeuroRehabilitation 26 (2010), 143-153.

Reference (APA Stil):

• Shatil, E., Metzer, A., Horvitz, O., & Miller, A. (2010). Home-based personalized cognitive training in MS patients: a study of adherence and cognitive performance. NeuroRehabilitation, 26, pp.145-153.

Zaključak Istraživanja

CogniFit-ov trening je praktično i dragoceno sredstvo za poboljšanje kognitivnih sposobnosti pacijenata sa MS. Podeljena pažnja [P=0.011], vizuelno motorna koordinacija [P<0.0001], opšte pamćenje [P<0.0001], imenovanje [P=0.029], brzina reakcije [P=0.001], percepcija okoline [P<0.0001], procena vremena [P=0.014], vizuelna radna memorija [P<0.0001], vizuelna percepcija [P=0.006], vizuelno skeniranje [P=0.029], i verbalno-auditivna radna memorija [P=0.001].

Sadržaj

Multipla skleroza (MS) je hronična inflamatorna bolest koja ne dovodi samo do dugotrajnog fizičkog invaliditeta već i do niza kognitivnih simptoma. Kognitivni poremećaji se javljaju kod 43 i 65% ljudi sa multiplom sklerozom, pri čemu su epizodično pamćenje, pažnja i brzina obrade podataka najviše pogođeni. Izvršne funkcije poput lakoće izražavanja, razumevanja koncepta, apstraktnog rezonovanja, planiranja i dopunjavanja takođe su često pogođene. Nepravilno funkcionisanje kognitivnih sposobnosti može dovesti do pogoršanja kvaliteta života.

Trenutno ne postoje uspešni lekovi za smanjenje kognitivnih simptoma kod pacijenata sa multiplom sklerozom, pa je neophodno koristiti druga sredstva za smanjenje uticaja ovih kognitivnih promena. Pokazalo se da je Kognitivna rehabilitacija važna komponenta u lečenju kognitivnih poremećaja kod multiple skleroze, i uprkos tome, nema mnogo istraživanja. Preciznije, kompjuterizovana kognitivna stimulacija pokazala se efikasnom u poboljšanju kognitivnog stanja ljudi sa multiplom sklerozom.

Metodologija

Opis Istraživanja

Ispitivanje se sastojalo od 12 nedelja treninga, procene koja se radila pre treninga i druge procene nakon 12 nedelja treninga. Učesnici su podeljeni između eksperimentalne i kontrolne grupe. Korisnici bez interneta bili su smešteni u kontrolnu grupu. Cilj studije bio je da se utvrdi posvećenost treningu i njegovi efekti na kognitivno stanje osoba sa multiplom sklerozom.

Studija je sprovedena u Centru za istraživanje multiple skleroze i mozga, Medicinski centar Carmel, Haifa. Etički odbor odobrio je protokol i od učesnika je pribavljena pismena saglasnost pre početka pred-procene.

Učesnici

Učesnici su izabrani mađu pacijentima Medicinskog centra Carmel. Ovi učesnici su imali dijagnozu relapsno remitentne MS. Vešto su koristili dominantnu ruku, govorili su hebrejski, imali su računar kod kuće i bili su zainteresovani za učešće u studiji.

Kriterijumi za isključenje iz ispitivanja bili su prisustvo bilo koje druge neurološke bolesti, upotreba droge ili alkohola, kao i prisustvo depresije ili bilo kog drugog poremećaja koji zahteva upotrebu lekova. Takođe su isključeni pacijenti sa primarnom progresivnom multiplom sklerozom.

Analiza

Korišćeni su modeli mešovitih efekata za ponovljanje merenja i opšti linearni modeli u statističkom programu SAS za procenu razlika u kognitivnom stanju između dve grupe pre početka ispitivanja; efekat treninga u svakoj od grupa; i na kraju, kognitivne promene između dve grupe nakon treninga.

Pored toga, testiran je i drugačiji pristup, koristeći statistički program SPSS. Koristili su t-testove za nezavisne uzorke i uparene t-testove da bi dobili razlike u kognitivnim rezultatima između obe grupe na početku, odnosno unutar svake grupe pre i posle treninga. Konačno, ANCOVA je izvedena za procenu razlika u kognitivnim rezultatima nakon CogniFit treninga.

Rezultati u oba postupka bili su slični. Međutim, rezultati objašnjeni u nastavku su zasnovani na drugom postupku (izvedenom sa SPSS).

Rezultati i zaključci

Obe grupe imaju iste kliničke i socio-demografske karakteristike. Kognitivno stanje učesnika pokazalo je značajna poboljšanja u sedam kognitivnih sposobnosti kontrolne grupe: podeljena pažnja, održavanje pažnje (izbegavanje smetnji), imenovanje, brzina reakcije, kognitivna fleksibilnost, percepcija okoline i procena vremena. S druge strane, u grupi koja je obavljala CogniFit-ov trening, primećena su značajna poboljšanja u jedanaest kognitivnih sposobnosti: podeljena pažnja [P=0.011], vizuelno motorna koordinacija [P<0.0001], opšte pamćenje (koje obuhvata različite kognitivne sposobnosti vezane za pamćenje) [P<0.0001], imenovanje [P=0.029], brzina reakcije [P=0.001], percepcija okoline [P<0.0001], procena vremena [P=0.014], vizuelna radna memorija [P<0.0001], vizuelna percepcija [P=0.006], vizuelno skeniranje [P=0.029], i verbalno-auditivna radna memorija [P=0.001]. Važno je naglasiti da su poboljšanja postignuta u grupi koja je obavljala CogniFit-ov trening bila znatno viša od poboljšanja kontrolne grupe u sledećim kognitivnim sposobnostima: opšte pamćenje, vizuelna radna memorija i verbalna radna memorija.

Na kraju, primećeno je da je CogniFit-ov trening pomogao da se značajno poboljša kognitivno stanje odraslih sa relapsno-remitentnom MS. Ova poboljšanja se posebno primećuju u oblasti pamćenja. Pokazalo se da je personalizovani kognitivni trening CogniFit-a praktično i dragoceno sredstvo za poboljšanje kognitivnih sposobnosti pacijenata sa multiplom sklerozom.