CogniFit - Kognitivna Fleksibilnost

Šta je Kognitivna Fleksibilnost?

Kognitivna Fleksibilnost je sposobnost mozga da prilagodi misli i ponašanje novim, izmenjenim i neočekivanim događajima.

Drugim rečima, kognitivna fleksibilnost je sposobnost da uvidite da taktika koju koristite ne funkcioniše i da je potrebno izmeniti je i prilagoditi novim situacijama.

Kognitivna fleksibilnost igra veliku ulogu u učenju i rešavanju problema. Omogućava Vam da izaberete strategiju i da je prilagodite izmenjenoj situaciji. Pomaže u usvajanju informacija iz okruženja i na njih odgovara na fleksibilan i efikasan način, prilagođavajući Vaše ponašanje promenama koje situacija zahteva.

Karakteristike osobe sa jakom Kognitivnom Fleksibilnošću mogu biti sledeće:

• Dobra mentalna fleksibilnost Vam omogućava da se brzo prilagodite promenama ili novim situacijama.
• Kognitivna fleksibilnost Vam pomaže da tolerišete promene koje se mogu pojaviti kada rešavate neki problem. Omogućava Vam da stvorite alternativna rešenja.
• Ljudi sa dobrom kognitivnom fleksibilnošću se lako mogu preusmeriti sa jedne aktivnosti na drugu i znaju kako da reaguju na pravi način u svakoj situaciji.
• Mogu da sagledaju različite dimenzije stvarnosti, da uvide problem iz različitih uglova, i da uvide skrivene odnose, što im omogućava da lako pronađu različita rešenja za isti problem.
• Ljudi sa mentalnom fleksibilnošću bolje mogu da tolerišu greške i promene, sposobni su da razumeju tuđe situacije i lako pronalaze kompromise.

Kognitivna fleksibilnost je jedna od osnovnih superiornih kognitivnih funkcija u metakogniciji i čini deo naših Izvršnih Funkcija. Izvršne Funkcije igraju važnu ulogu u našem pravilnom razvoju i uspehu, kako u školi, tako i van škole. Omogućava nam da postižemo ciljeve, da planiramo i da ostvarimo planove, da nadgledamo sopstvene akcije i da ispravimo naše postupke u skladu sa rezultatima.

Kognitivna fleksibilnost je povezana sa inteligencijom, rasuđivanjem i sa sposobnošću da rešavaju problem lako i efikasno.

Dobra kognitivna fleksibilnost Vam omogućava da razmišljate o drugim idejama, vrednostima i načinima razmišljanja, što Vam pomaže da razumete gledišta drugih ljudi i da cenite mišljenja drugih ljudi. Iz ovog razloga je mentalna fleksibilnost jako povezana sa empatijom i društvenom interakcijom.

Razvoj Kognitivnog Preusmeravanja i Mentalne Fleksibilnosti

Kognitivna fleksibilnost, kao i jezičke ili motorne veštine, je kognitivna veština koja se razvija i zahteva mentalnu zrelost. Kognitivna fleksibilnost se obično potpuno razvija kada nam je 20 godina, nakon što je treniramo i koristimo od rođenja.

Kognitivna fleksibilnost zavisi od razvoja prefrontalnog korteksta, koji predstavlja moždanu strukturu koja se najduže razvija. Možda ste primetili da su deca vrlo nestrpljiva, ne sviđaju im se promene dnevne rutine i često ispoljavaju nezadovoljstvo. Sva ova ponašanja se mogu objasniti njihovom slabom mentalnom fleksibilnošću, jer je ona još uvek u ranim fazama razvoja i nije potpuno razvijena.

Primeri Kognitivne Fleksibilnosti

Od trenutka kada se probudite ujutru, do trenutka kada zaspite uveče, Vi koristite svoju kognitivnu fleksibilnost bezbroj puta. Kako koristite mentalnu fleksibilnost u svakodnevnom životu?

• Jedan od primera je kada želite da doručkujete i shvatate da Vam je ponestalo mleka, na primer. Šta tada radite? Da li se iznervirate i odete na posao ili u školu, a da ne doručkujete? Da li idete do obližnjeg kafića i tamo jedete? Da li ćete da doručkujete nešto drugo? Kognitivna fleksibilnost Vam omogućava da razmišljate o drugim opcijama kada je Vaš plan promenjen i kada je došlo do iznenadne promene.
• Ako Vaš prijatelj prekine da priča sa Vama, kognitivna fleksibilnost Vam može pomoći da otkrijete zašto. Omogućava Vam da razmišljate o stvarima koje su se ranije desile i da se setite razloga zbog kog on možda više ne priča sa Vama. Ako možete da razmišljate o stvarima iz drugog ugla, to Vam može pomoći da se postavite u situaciju drugih ljudi i da razmislite o tome šta se desilo.
• Uvek idete istim putem na posao. Međutim, strašno je nevreme i znate da će se stvoriti gužva u saobraćaju. Šta ćete učiniti? Mogli biste da odete na posao vozom, mogli biste ranije da izađete iz stana, ili možete da odete na posao nekim drugim prevoznim sredstvom. Vaša rutina je izmenjena jer je došlo do neočekivane situacije, ali Vam Vaša kognitivna fleksibilnost omogućava da razmišljate o alternativnim rešenjima i da stignete na posao na vreme. Potrebno je da koristite iste veštine kada donosite odluku: iskustvo, očekivanja, motivaciju, znanje i emocije.
• Kada pozvonite na vrata i niko ne otvara, Vi ne nastavljate da zvonite čekajući da neko otvori, već shvatate da nema nikog. Razumevanje situacije i traženje drugog rešenja je još jedan primer mentalne fleksibilnosti. Pokušavate da nađete drugi način da biste dobili osobu koju tražite: zovete tu osobu da je pitate gde je i kada će se vratiti.

Kognitivna Rigidnost: Slaba Kognitivna Fleksibilnost

Šta je kognitivna rigidnost? Kognitivna rigidnost, nepopustljivost, je posledica nedostatka mentalne fleksibilnosti. Može biti definisana kao nesposobnost promene ponašanja ili uverenja kada ona nisu delotvorna da bi se postigao cilj. Kognitivna nepopustljivost može izazvati promene u regulaciji ponašanja, stvarajući neefikasne šablone ponašanja.

Ako se od Vas traži da nabrojite reči koje počinju na slovo "A", a da ne koristite lična imena i ako je jedina reč koja Vam je pala na pamet npr. "Ana", znači da je prisutna kognitivna rigidnost, jer ne možete da se setite ostalih reči i zamenite reč "Ana".

Osećaj do kog dovodi ovaj fenomen je da ste "zaglavljeni", i da ne vidite izlaz iz tog stanja. Kognitivna rigidnost ima negativne posledice na Vaš svakodnevni život, jer su nove situacije, koje od Vas zahtevaju da stvarate alternativne strategije ili rešenja, česte.

Naravno, postoje različiti stepeni kognitivne fleksibilnosi ili rigidnosti. Prethodan primer bi bio krajnji stupanj kognitivne rigidnosti, ali drugi slučajevi nisu tako očigledni. Ipak, čak i niži stupnjevi kognitivne rigidnosti predstavljaju prepreku u svakodnevnom životu (kada je detetu teško da sa učenja jednog predmeta pređe na drugi a da ne izgubi stečeno znanje).

Zašto neki ljudi imaju kognitivnu rigidnost? Ljudski mozak voli stabilnost i pokušava da izbegne nestabilne situacije kako god može. Osoba sa većim stupnjem kognitivne rigidnosti će možda morati da se prilagodi nekoj novonastaloj situaciji, ali neće biti u mogućnosti da prilagodi svoje mišljenje ili način razmišljanja. Normalno je da se osoba teško prilagođava promenama, ali osobama sa slabom mentalnom fleksibilnošću će biti dosta teže nego ostalima.

Očuvanje je povezano sa kognitivnom rigidnošću, jer ono predstavlja neprestano ponavljanje akcija koje su možda efikasne u drugim situacijama, ili koje su isplanirane, ali ne funkcionišu u ovoj trenutnoj situaciji.

Poremećaji ili bolesti povezane sa slabom kognitivnom fleksibilnošću ili mentalnom rigidnošću

Često je prisutna kognitivna rigidnost kod mnogih bolesti, bilo zbog toga što direktno utiče na kognitivnu fleksibilnost, ili zbog toga što su moždane funkcije koje kognitivna fleksibilnost koristi promenjene.

Kognitivna rigidnost ili umanjena kognitivna fleksibilnost je često karakteristika mnogih neuropsihijatrijskih poremećaja, kao što su problem nedostatka pažnje kod mlađih, problem kod ljudi koji su doživeli neku vrstu povrede mozga (automobilska nesreća, pad itd.), moždani udar, ili složeni poremećaji poput Poremećaja Pažnje i Hiperaktivnosti (ADHD), Opsesivno-Kompulzivnog Poremećaja (OKP), šizofrenije, spektar autističnih poremećaja (Aspergerov sindrom i autizam), poremećaji u ishrani (anoreksija nervoza i bulimija nervoza), ljudi sa bolestima zavisnosti, između ostalog.

Starije odrasle osobe često imaju probleme vezano za mentalno preusmeravanje i kognitivnu fleksibilnost. Starenje vodi do funkcionalnih promena u mozgu koje štete način na koji mozak funkcioniše.

Alati ili testovi za procenu kognitivne fleksibilnosti ili mentalne rigidnosti

Procena kognitivne fleksibilnosti se može koristiti na različitim poljima, kao što je medicina, obrazovanje, ili učenje.

Proces mentalne fleksibilnosti ili kognitivne flekisbilnosti može biti procenjen i izmeren uz pomoć kompletne neuropsihološke procene. CogniFit-ova naučno potvrđena procena omogućava pouzdano testiranje širokog spektra kognitivnih veština, uključujući i kognitivnu fleksibilnost.

Kako bi se posebno procenilo kognitivno preusmeravanje, CogniFit program koristi različite naučno potvrđene zadatke koji pomažu u proceni korisnikove sposobnosti prilagođavanja promenama u okruženju. Ovi zadaci se baziraju na klasičnom Stroop testu i Wisconsin Card Sorting Testu.

• Sinhronizacija - Test UPDA-SHIF: Na ekranu će se pojaviti loptica koja se kreće. Korisnik mora pažljivo i što je preciznije moguće da prati lopticu svojim kursorom.
• Simultanost - Test DIAT-SHIF: Korisnik mora što je pažljivije moguće da prati lopticu, koja se nasumično pomera preko ekrana, i da vodi računa o rečima koje se pojavljuju na sredini ekrana. Kada je reč na sredini ekrana ista kao boja kojom je reč ispisana, korisnik mora da reaguje. Ova aktivnost zahteva od korisnika da se prilagođava promenama, da daje prave odgovore, i da koristi mentalno preusmeravanje i vizuelne veštine istovremeno.
• Odsustvo Pažnje - Test FOCU-SHIF: Pojavljivaće se svetla u uglovima ekrana. Korisnik mora da klikne na žuto svetlo što je brže moguće i da izbegava crveno svetlo.

Pored mentalne fleksibilnosti, ovi zadaci će Vam takođe pomoći da procenite svoju brzinu reakcije, vizuelno motornu koordinaciju, preusmeravanje pažnje i inhibiciju.

Kako možete da poboljšate kognitivnu fleksibilnost?

Kao i bilo koja druga kognitivna veština, mentalna fleksibilnost može biti trenirana, može se naučiti i poboljšati, i CogniFit Vam u tome može pomoći.

Set vežbi za kognitivnu stimulaciju iz CogniFit-a Vam omogućava da trenirate osnovne kognitivne veštine i izvršne funkcije.

Program kognitivne stimulacije CogniFit-a je kreirao tim naučnika i kognitivnih psihologa, koji proučavaju neuroplastičnost i neurogenezu. Patentirani sistem CogniFit-a prvo procenjuje Mentalnu Fleksibilnost i ostale osnovne kognitivne funkcije. Program prikuplja podatke iz procene i automatski stvara kompletan personalizovani program kognitivnog treninga dizajniranog da pomogne u poboljšanju kognitivne fleksibilnosti i ostalih izvršnih funkcija.

Najbolji način za poboljšanje izvršnih funkcija i mentalnih procesa koji se koriste u kognitivnoj fleksibilnosti je izazovan i uporan režim treninga mozga. CogniFit je sredstvo koje koristi naučna zajednica, škole i medicinski centri širom sveta. Sve što Vam je potrebno je 15 minuta dnevno, 2-3 puta nedeljno.

Ovaj program je dostupan onlajn i mogu da ga koriste odrasli i deca starija od 7 godina. Vežbe su zabavne igrice za mozak koje možete igrati sa mobilnih telefona ili kompjutera. Nakon svake sesije, CogniFit Vam pruža detaljan grafikon sa kognitivnom napretkom korisnika, što Vam omogućava da lako pratite svoj napredak.