CogniFit - ADHD kod dece

Šta je ADHD?

Skraćenica ADHD dolazi od Attention Deficit Hyperactive Disorder što u prevodu znači Poremećaj Pažnje i Hiperaktivnost. To je neurološki poremećaj i razvija se tokom detinjstva. Može se javiti na mnogo načina i pokazuje različite znakove.

Šta je ADHD? Kako utiče na decu? Ovaj poremećaj u učenju utiče na strukturu mozga , menjajući način na koji neuronske mreže funkcionišu. To otežava deci da se koncentrišu, da obrate pažnju, da inibiraju svoje nagone i impulse, itd. Iz ovog razloga su deca sa ADHD-om nemirna i u stalnom pokretu.

ADHD ima nepromenljiv obrazac koji odlikuje nepažnja i teško kontrolisanje reakcije na neki događaj, što vodi ozbiljnim problemima sa samokontrolom.

Ovaj problem ozbiljno utiče na njihovu sposobnost da budu pažljivi u školi, da sklope prijateljstva sa školskim drugovima (socijalno neprilagođeni) i na njihovo ponašanje kod kuće. Ponekad ADHD prati nisko samopouzdanje i poremećaj sna.

Dobra vest je da je istraživanje pokazalo da je plastičnost mozga ključna za neurološki razvoj deteta, i deca sa diskalkulijom, disleksijom ili ADHD-om mogu da treniraju svoj mozak da razvije nove resurse i mentalne strategije, koje im mogu pomoći u prevazilaženju simptoma povezanih sa ovim poremećajem. CogniFit je postao referenca za nefarmakološki tretman (bez lekova) za neurorazvojne probleme. Rezultati potvrđuju uspešnost treninga kod različitih populacionih grupa, u školama, univerzitetima i bolnicama širom sveta. ADHD, suprotno mišljenju većine ljudi, je vrlo čest poremećaj i postoji kod 6.8% dece. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica, ali to ne znači da svi dečaci koji su nemirni i hiperaktivni imaju ADHD.

Karakteristike i Simptomi ADHD-a

Kako možete da prepoznate ili otkrijete hiperaktivno dete? Koje su to osnovne karakteristike i simptomi ADHD-a? Ovaj problem se obično ispoljava kroz poteškoće u usmeravanju pažnje, u koncentraciji i hiperaktivnosti. Deca sa ADHD-om su uznemirena i ponašaju se impulsivno. Drugim rečima, ona deluju a da ne razmišljaju o posledicama koje njihova dela mogu da imaju. Pod stresom su kada rešavaju zadatak. Ne posvećuju pažnju zadatku i lako im bilo šta u njihovoj okolini odvuče pažnju, ili čak njihove sopstvene misli. Možemo da podelimo karakteristike ADHD-a u različite grupe:

Simptomi povezani sa pažnjom i koncentracijom:

• Teža koncentracija i posvećivanje pažnje jednom stimulusu

  : Usled umanjene neuronske aktivnosti i slabo razvijenog prefrontalnog korteksa. To sprečava valjanu obradu podataka i ometa neuronske mehanizme koji su potrebni za razumevanje akcije, započinjanje akcije, ignorisanje smetnji i pravilno izvršavanje akcije.

• Neprikladno ponašanje

  : Teško se pridržavaju plana tokom obavljanja svakodnevnih zadataka, teško započinju zadatak i često im nešto odvuče pažnju.

• Često gube ili zaboravljaju stvari

  : Ne sećaju se gde je bila njihova jakna, gde su ostavili novac, zaborave na svoj domaći zadatak, itd.

• Teško im je da slušaju ili prate razgovor

  : Nisu sposobni da obrade stimulus koji su primili, tako da ne mogu da prate uputstva ili instrukcije u školi, tokom neke igre ili kod kuće.

• Slabo su motivisani kada je potrebno da obave neki zadatak

  : Ova karakteristika je povezana sa tim što im je teško da fokusiraju svoju pažnju na samo jedan zadatak (nema veze sa inteligencijom dece, niti sa tim da li su deca lenja). Jednostavno je zbog toga što njihov mozak nije sposoban da ignoriše ostale stimuluse i usmeri pažnju na samo jednu akciju. Zbog toga ova deca nemaju uspeha u zadacima koji se ponavljaju.

Simptomi povezani sa impulsivnošću:

• Poteškoće sa samokontrolom ili nemogućnost kontrolisanja ponašanja

  : Deca sa ADHD-om su spontana. Ne samo da imaju problem sa kontrolisanjem svog ponašanja, već i misli i osećanja. Često su impulsivna i govore ili deluju pre nego što razmisle. Nisu sposobna da razmišljaju o posledicama svojih dela, nedostaje im takva moždana struktura koja im omogućava da analiziraju situacije. Zbog toga ona kažu ili urade stvari koje mogu biti neprikladne.

• Ne mogu da isplaniraju obavljanje svakodnevnih zadataka

  : Ova impulsivnost ih frustrira. Mnoga iskustva su za njih frustrirajuća, jer željeni rezultat i ostvareni rezultat su potpuno drugačiji.

• Loš školski uspeh

  : Nisu sposobna da se prilagode pravilima. Njihov ostvareni uspeh je povezan sa slabom samokontrolom, jer ona brzo gube interes za zadatke za koje misle da su dosadni ili da od njih neće imati koristi.

• Teško sklapaju prijateljstva i teško stvaraju odnos sa prijateljima

  : Ova deca često nemaju osećaje empatije, tako da im je teško da protumače znakove (osmeh ili namrštenost). Mogu da izgledaju kao da im nije stalo i drugoj deci dosadi takvo ponašanje.

• Ne znaju da gube u igrama ili sportu

  : Rado bi se potukla ili negodovala zbog gubitka. Njihov mozak nije sposoban da analizira situaciju i da predvidi posledice.

• Mogu da urade i nešto opasno

  : Nisu svesni pretnje ili rizika koje njihova dela imaju.

Simptomi povezani sa hiperaktivnošću

• Izgleda kao da su stalno u pokretu

  : prekomerna hiperaktivnost, zbog čega im je teško da ostanu mirni. Ova deca moraju da budu u pokretu više od ostale dece i nekad to može biti neprikladno.

• Konstantno pomeraju ruke i stopala

  : Konstantno su u pokretu, a da to i ne shvataju.

• Teško im je da započnu zadatak

  : Čak i kada im izgleda interesantno.

• Često upadaju drugima u razgovor ili aktivnosti

  : Ne ponašaju se na prikladan način, kao što je to dodirivanje, pričanje i obavljanje radnji koje ne bi trebalo da obavljaju.

• Nemaju strpljenja i nisu sposobni da tiho obavljaju zadataka ili zadatak koji zahteva pažnju

  : Hiperaktivnost je hiperaktivno ponašanje ili prekomerna motorna aktivnost. Mogu da imaju poteškoća sa motornom koordinacijom zbog neuroloških problema.

Simptomi vezani za emocije i društvene odnose:

• Promene raspoloženja

  : Često menjaju raspoloženja. Srećni su trenutno, i već narednog minuta mogu biti ljuti i frustrirani.

• Simptomi anksioznosti i slabo samopouzdanje

  : Ovi simptomi mogu da se razviju kao posledica njihove nesposobnosti da se prilagode situacijama i zbog toga mogu da budu odbačeni. Možda se osećaju inferiorno u odnosu na svoje školske drugove, ili kao da ih oni ne razumeju.

Tipovi ADHD-a

Postoje tri tipa ADHD-a. Podela zavisi od ozbiljnosti simptoma koje dete ima. Bitno je napomenuti da neće sva deca sa ovim poremećajem pokazivati iste simptome, istog intenziteta ili učestalosti.

• Nepažnja ili nedostatak pažnje kao tip ADHD-a

  : Preovlađujuće ponašanje je nedostatak pažnje, kada dete ima problem da završi zadatak, da obrati pažnju na detalje, kao i da prati uputstva ili pravila.

• Hiperaktivni/impulsivni tip

  : Preovlađujuće ponašanje je hiperaktivnost i impulsivnost. To su deca koja pokušavaju da se uklope u svoju sredinu, koja su aktivna, lako postaju isfrustrirana, nestrpljiva i nemaju samokontrolu.

• Hiperaktivni/impulsivni i nedostatak pažnje kao tip ADHD-a

  (kombinovani tip): Preovlađujuće ponašanje kod ove dece je hiperaktivnost, impulsivnost i nedostatak pažnje.

Uzroci ADHD-a

Postoje naučni dokazi o uzroku ADHD-a. To je promena na moždanoj funkciji, koja se nalazi u prefrontalnom korteksu i vezi sa bazalnim ganglijama.

Poremećaj Pažnje i Hiperaktivnost je heterogeni poremećaj, sa različitim podtipovima, neurobiološkim i složenim. Ne postoji samo jedan uzrok, ali je otkriveno da ADHD zavisi u velikoj meri od genetskih faktora.

• Nedavna studija pokazuje da kod više od 70% slučajeva, su uzroci genetske prirode. Naučne studije pokazuju da kod članova porodice ljudi koji pate od ADHD-a, postoji pet puta veći rizik oboljevanja od ADHD-a nego kod osoba koje nemaju porodičnu istoriju bolesti.
• Fatkori okruženja takođe mogu biti uzrok ADHD-a: Postoje faktori rizika u situacijama kao što su: trudnoća, porođaj, konzumiranje toksičnih supstanci, prevremeno rođenje, Hipoksijsko-ishemijska encefalopatija (nedostatak kiseonika), ili mala težina na rođenju.
• Psihološki faktori: Nisu presudni, ali igraju važnu ulogu. Porodica, posao i socijalno okruženje su socijalni faktori koji uzrokuju mnoštvo psiholoških stanja kao što je stres, psihološki poremećaji ili druga stanja koja su direktno povezana sa detetom.

Reference

Thompson HJ, Demiris G, Rue T, Shatil E, Wilamowska K, Zaslavsky O, Reeder B. - Telemedicine Journal and E-health Date and Volume: 2011 Dec;17(10):794-800. Epub 2011 Oct 19.

Preiss M, Shatil E, Cermakova R, Cimermannova D, Flesher I (2013) Personalized cognitive training in unipolar and bipolar disorder: a study of cognitive functioning. Frontiers in Human Neuroscience doi: 10.3389/fnhum.2013.00108.

Peretz C, Korczyn AD, Shatil E, Aharonson V, Birnboim S, Giladi N. - Computer-Based, Personalized Cognitive Training versus Classical Computer Games: A Randomized Double-Blind Prospective Trial of Cognitive Stimulation - Neuroepidemiology 2011; 36:91-9.