CogniFit - Brzina Obrade Podataka

Šta je brzina obrade podataka?

Brzina obrade podataka je jedan od glavnih elemenata kognitivnog procesa, zbog čega je ona jedna od najbitnijih veština za učenje, akademski uspeh, intelektualni razvoj, rezonovanje i iskustvo.

Brzina obrade podataka je kognitivna sposobnost koja može biti definisana kao vreme koje je potrebno osobi da obavi neki zadatak. Povezana je sa brzinom kojom osoba može da razume i odgovori na informacije koje prima, bilo da su one vizuelne (slova i brojevi), auditivne (govor), ili u vidu pokreta. Drugim rečima, brzina obrade podataka je vreme između primanja stimulusa i odgovora na stimulus.

Spora ili slaba brzina obrade podataka nije povezana sa inteligencijom, što znači da jedna stvar ne uslovljava drugu. Spora brzina obrade podataka znači i da će neki određeni zadaci biti teži, kao što su to čitanje, matematika, slušanje i hvatanje beleški ili vođenje razgovora. Takođe može uticati i na izvršne funkcije, jer će osobi sa slabom brzinom obrade podataka biti teže da planira, postavlja ciljeve, donosi odluke, započne zadatak, posveti pažnju itd.

Brzina obrade podataka podrazumeva da smo sposobni da lako izvršavamo jednostavne i prethodno savladane zadatke. To se odnosi na mogućnost automatske obrade informacije, što znači da je obrada informacija brza i da te obrade nismo ni svesni. Što je veća brzina obrade podataka, efikasniji ste u učenju i razmišljanju.

Brzina obrade podataka je vreme koje traje od trenutka primanja informacije do trenutka kada je razumemo i na nju odgovorimo.

Primeri kognitivne brzine obrade podataka

Brzina obrade podataka se koristi u vežbama gde je potrebno prepoznati vizuelne obrasce, u zadacima sa vizuelnom pretragom, u rešavanju testova koji zahtevaju donošenje odluka, za obavljanje jednostavnih matematičkih kalkulacija, kod manipulisanja brojevima, ili obavljanja zadataka pod pritiskom.

Neki od primera putem kojih možete da otkrijete da li je Vaša brzina obrade podataka slabija su: Da li Vam je potrebno sat vremena za zadatak koji zahteva 30 minuta vremena? Da li Vam je teško da pratite uputstva ili da isplanirate neku aktivnost, naročito kada nemate dovoljno vremena da je isplanirate? Da li loše prolazite na ispitima ili testovima, čak i kada vladate materijom?

Poremećaji i patologije povezane sa sporom brzinom obrade podataka

Slaba brzina obrade podataka nije strukturni problem u učenju ili pažnji, niti je povezana sa inteligencijom, mada utiče na svaku fazu učenja. Kada govorimo o slaboj brzini obrade podataka, moramo imati na umu da ona može dovesti do nekih poremećaja u učenju, kao što je ADHD, disleksija, diskalkulija, ili poremećaj u auditivnoj obradi.

Ovaj problem može da utiče na radnje kao što su planiranje ciljeva, rešavanje problema i na istrajnost u ostvarivanju ličnih ciljeva.

Brzina obrade podataka je takođe povezana sa spektrom autističnih poremećaja i drugim bolestima, kao što su demencija ili šizofrenija, koje mogu uzrokovati slabu brzinu obrade podataka.

Kako možete da otkrijete problem slabije brzine obrade podataka?

Uz kompletnu neuropsihološku procenu, imate mogućnost da prikupite rezultate o brzini obrade podataka korisnika na jedan efikasan način.

CogniFit je sposoban da precizno izmeri opšti kognitivni nivo korisnika uz naš Set Kognitivnih Procena (CAB)™, koji se sastoji od niza kognitivnih testova dizajniranih za procenu brzine obrade podataka.

Da bismo procenili brzinu obrade podataka, koristimo test za merenje brzine obrade podataka, koji se bazira na klasičnom Conners testu (CPT) i na testu iz Vekslerove skale, Wechsler Memory Scale test (WMS).

Test brzine obrade podataka je dizajniran tako da automatski procenjuje brzinu obrade podataka. Pretpostavlja se da ako neko ima bolju brzinu obrade podataka, da će i efikasnije naučiti nove informacije. Ova obrada se sastoji od primanja informacija, njihovog razumevanja i smišljanja odgovora. Ako neko ima slabije rezultate u ovoj oblasti, njegova sposobnost da donosi odluke, da obavlja funkcije i da prati uputstva će biti značajno pogođena.

Pored brzine obrade podataka, ovi zadaci takođe mere radnu memoriju, fonološku kratkoročnu memoriju, kratkoročno pamćenje i brzinu reakcije.

Da li je moguće poboljšati kognitivnu brzinu obrade podataka?

Definitivno. Kao i bilo koju drugu kognitivnu veštinu, možete trenirati, učiti i poboljšati brzinu obrade podataka i CogniFit Vam u tome može pomoći. Osnova poboljšanja brzine obrade podataka je razvoj kognitivnih strategija.

Ključ za poboljšanje brzine obrade podataka se bazira na stvaranju čvršćih veza u mozgu, što omogućava signalima da brže putuju. Iako je većina ovih veza stvorena tokom detinjstva, uz vežbanje i treniranje, možete da održavate i čak i poboljšate svoju brzinu obrade podataka.

Zahvaljujući plastičnosti mozga, mozak je sposoban da menja svoju strukturu i funkciju. Plastičnost mozga omogućava stvaranje novih konekcija u mozgu i povećanje količine neuronskih kola, poboljšavajući tako funkcionalnost.

Neuronauka i izučavanje plastičnosti mozga su nam pokazali da što više neuronskih veza koristimo, one će biti jače, što se može primeniti i na brzinu obrade podataka.

CogniFit će Vam pomoći u obavljanju neurokognitivne procene tokom koje ćete testirati svoju brzinu obrade podataka i na osnovu Vaših rezultata, obezbediti Vam kompletan set personalizovanih kognitivnih vežbi za poboljšanje Vaše brzine obrade podataka

Kogntivna neuropsihološka procena i program stimulacije CogniFit-a je dizajnirana od strane tima neurologa i kognitivnih psihologa koji su izučavali procese sinaptičke plastičnosti i neurogeneze. Potrebno Vam je samo 15 minuta dnevno, 2-3 puta nedeljno za stimulaciju kognitivnih veština i kognitivnih procesa.

Program je dostupan onlajn. Različite interaktivne vežbe su predstavljene u vidu zabavnih igrica za mozak, uz koje možete da vežbate sa svog kompjutera ili tableta. Nakon svake sesije, CogniFit Vam šalje grafikon sa detaljima o Vašem napretku.

Dokazano je da onlajn vežbe CogniFit-a pomažu u stvaranju novih sinapsi i neuronskih veza, što omogućava oporavak najoštećenijih kognitivnih područja.