Kognitivno Istraživanje - Kako Da Održavate Svoj Mozak

Fitnes mozga je termin sa kojim se upoznaje sve više i više ljudi. Kako naučnici saznaju sve više o mozgu, tako i mi sve više shvatamo koliko je važno održavati mozak, kao i telo, u dobroj formi. Kada govorimo o tome kako na naš mozak utiče proces starenja, imamo jednu dobru i jednu lošu vest.

Ideja da starenje vodi kognitivnom opadanju nije nova i kognitivno istraživanje ju je dokazalo. Kao što je Vilijam Šekspir zapisao u svom delu Mnogo Vike Ni Oko Čega, "Kada starost dodje, razum ode." Ali dobra vest je da nedavno istraživanje dokazuje da ova tvrdnja nije u potpunosti tačna. Dokazi sada svedoče o tome da je mozak fleksibilan i obnovljivi organ i da dok starite, Vaš mozak je u mogućnosti da održi i čak poboljša trenutni nivo obavljanja funkcija, naročito ako vodite aktivan i stimulativan način života.

Šta je loša vest? Kao i za druge stvari u životu, postizanje fitnesa mozga zahteva rad. Razlog je to što mozak, očigledno, nije glupak. Dok obavljate svoju svakodnevnu rutinu, mnogo zadataka ponavljate, iznova i iznova. Očigledno, Vaš mozak nije budala; u stvari, on je izuzetno efikasan procesor informacija, tako da stvara prečice za ispunjavanje ovih kognitivnih zadataka koji se ponavljaju.

Na primer, kada ste prvi put učili da vozite auto, verovatno Vam je bilo teško da u isto vreme razgovarate, zato što je Vaš mozak bio zauzet obradom novih stimulansa i kognitivnih zadataka koji su uključeni u vožnju. Onog trenutka kada ste postali iskusan vozač, mnogo je lakše voditi razgovor sa putnicima, možete da uživate u pejzažima, i vozite u isto vreme.

Očigledno je dobra stvar to što su mnogi kognitivni zadaci u vožnji postali automatski, zato što dozvoljava Vašem mozgu da preusmeri pažnju i resurse na druge stvari. Ali dugoročno gledamo, takođe stvara probleme zato što prirodna tendencija Vašeg mozga da uči iz iskustva i stvara rutine koje olakšavaju svakodnevnu obradu informacija ga podstiče da postane lenj i da pomalo zabušava. Kako starite, ovaj problem postaje još više izražen zato što nailazite na manje prilika za uključivanje u nove aktivnosti koje bi bile izazov za Vaš mozak i koje bi ga uzdrmale i odvukle od dugotrajne automatske obrade. To je upravo razlog zbog kog je mozga toliko važan.

Fitnes mozga je kao i fizički fitnes. Kao i Vaši mišići, Vaš mozak stalno zahteva izazove kako bi ostao u formi i zdrav. Mnogo ljudi se već oslanja na aktivnosti kao što su Sudoku, ukrštenice ili bridž da bi poboljšali svoj fitnes mozga. Ove aktivnosti zaista mogu pomoći u održavanju Vašeg mozga u dobroj formi i one su definitivno bolje nego da ne činimo ništa. Ali ako ponavljate iste tipove mentalnih aktivnosti sve vreme, i one mogu da postanu rutinske i neće više na pravi način izazivati sve atribute koji su od značaja za sveukupno mentalno zdravlje i fitnes. Pravi način za postizanje optimalnog fitnesa mozga je vežbanje svakog dela mozga tako što mu konstantno pružamo što je više moguće novih i različitih kognitivnih aktivnosti. Ovaj nivo fitnesa zahteva temeljan i sveobuhvatan program treninga mozga.

Razlog ovome je to što se kognicija sastoji od nekoliko atributa koji funkcionišu zajedno da bi se ostvario fitnes mozga. Oni uključuju (koliko ste dobri u pamćenju i prisećanju informacija na različite vremenske periode), pažnju (koliko ste u mogućnosti da se koncentrišete na jedan ili više zadataka), percepciju (koliko dobro možete da opazite različite stimulanse u svom okruženju), i vizuelno motornu koordinaciju (koliko ste dobri u pretvaranju vizuelnih informacija u pokrete). Kako je svako od nas jedinstven, Vaš put do fitnesa mozga se razlikuje u odnosu na ostale. Idealni program fitnesa mozga je onaj koji je u mogućnosti da odredi Vaše prednosti i slabosti i da stvori posebno prilagođene vežbe koje bi Vam pružile trening koji Vam je potreban za održavanje aktivnog i zdravog mozga.

Ili, kako je Šekspir takođe rekao, "Sve je spremno, ako je i naš um."