CogniFit - Raspoznavanje

Šta je raspoznavanje?

Raspoznavanje može biti definisano kao sposobnost mozga de prepozna stimuluse, kao što su situacije, mesta, ljudi, predmeti itd. koje ste ranije videli. Raspoznavanje je kognitivna veština koja omogućava da se prisetimo informacija od ranije i da ih uporedimo sa informacijama koje su nam u ovom trenutku date. Ovo je vrlo važna kognitivna oblast jer nam omogućava da uspešno i na pažljiv način obavljamo zadatke.

Raspoznavanje je vrsta memorije ili "prisećanja informacija". Ovo prisećanje informacija ili memorija je pristupanje prethodno sačuvanim informacijama u našoj memoriji. Ovi memorijski procesi su izučavani preko liste reči ili slika koje je subjekat morao da zapamti i kasnije da ih se priseti. U zavisnosti od uslova u svakoj fazi prisećanja informacija, postoje i različiti tipovi memorije.

• Otvorena Memorija: Nakon što bude video reči sa liste, od subjekta će se tražiti da ponovi reči sa liste bilo kojim redom i bez ikakve pomoći. Ovaj tip memorije se koristi i kada želimo da se setimo svih saveznih država u SAD-u, ili svih glavnih gradova Evrope.
• Redna Memorija: Nakon što bude video reči sa liste, od subjekta će se tražiti da ponovi reči sa liste istim redompo kom su se pojavile na listi, bez pomoći. Ovo je ista vrsta memorije koju koristite ako želite da se setite svih postupaka tokom spremanja nekog obroka
• Ključna reč: Nakon što bude video reči sa liste, subjektu će biti dat niz nagoveštaja. Ovi nagoveštaji mogu biti iste kao reči koje subjekt mora da zapamti (pomešane sa drugim rečima koje nisu bile na listi), što se smatra veštinom raspoznavanja. Međutim, ključna memorija takođe obuhvata ostale vrste nagoveštaja, koji mogu biti semantički ili fonološki. Ako je lista podeljena na parove, moguće je da će biti data jedna reč iz para kao nagoveštaj kako bi se subjekt prisetio elementa koji nedostaje. Na primer, ako je par bio Banana-Stolica, ključni nagoveštaj može biti banana i subjekt mora da se priseti reči stolica. Ova vrsta memorije se koristi da bi se upamtila lica, ili da bi se upamtila ulica koju niste videli dugo vremena.

Da bi Vaša veština raspoznavanja funkcionisala, potrebno je da prethodno postoji stimulus koji možete da prepoznate. Lažno pozitivno raspoznavanje se može javiti kada prepoznate stimulus koji nikada ranije niste videli. Na primer, lažni pozitiv je kada verujete da ste bili u nekom restoranu, a da nikad niste u njega kročili. Suprotno, lažno negativno raspoznavanje je kada niste sposobni da prepoznate stimulus koji ste ranije videli, što može biti na primer, ako se ne sećate da ste već upoznali prijatelja Vašeg prijatelja.

Dobra veština raspoznavanja znači sposobnost prepoznavanja mesta, objekata, ili ljudi koje ste ranije videli (ne lažna negativna sećanja), i sposobnost identifikovanja elemenata koje niste ranije videli (ne lažna pozitivna sećanja). Kognitivni trening pomaže u poboljšanju Vašeg raspoznavanja i smanjuje broj lažnih negativnih i lažnih pozitivnih prisećanja.

Primeri raspoznavanja

• Da biste bili uspešni u poslu i zaključili posao sa klijentom, potrebno je da automatski prepoznate klijenta, da se setite posla koji sklapate, dokumentacije koja Vam je potrebna za sklapanje ugovora. Bilo kakva greška u raspoznavanju Vam može oduzeti vreme, trud i rizikujete da izgubite klijenta.
• Tokom ispita, bitno je da student brzo prepozna na šta se odnosi određeno pitanje. Ako student ne može da prepozna glavu knjige u kojoj se nalazi odgovor na pitanje, verovatno neće položiti ispit.
• Kada vozite, morate da prepoznate put kako biste skrenuli kada je to potrebno i kako biste mogli da usmerite pažnju na druge, važnije elemente. Takođe, prepoznavanje saobraćajnih znakova je od suštinskog značaja za sigurnu vožnju.
• Ako Vas neko pozdravi na ulici, potrebno je da koristite svoju veštinu prepoznavanja kako biste se setili odakle poznajete tu osobu i koristili ili njen glas ili lice kako biste se setili ko je.

Bolesti i poremećaji povezani sa problemima sa raspoznavanjem

Ako Vam se dešavaju greške u prepoznavanju s vremena na vreme, nema potrebe za brigom. Takve greške su normalne i česte. Poremećaj veštine prepoznavanja se odlikuje u povećanju lažnih pozitivnih i lažnih negativnih prepoznavanja. Ako je veština raspoznavanja ozbiljno oštećena, to bi Vam onemogućilo obavljanje većine svakodnevnih aktivnosti.

Osobi koja ima lošu veštinu raspoznavanja će biti teško da pristupi informacijama i sećanjima koja su memorisana ranije. Jedna od najučestalijih bolesti povezana sa raspoznavanjem je Alchajmerova Bolest, i kod kasnih faza demencije se mogu javiti slični problemi. Promene u raspoznavanju su takođe prisutne kod poremećaja kao što je šizofrenija, ili diskalkulija. Osobe koje su doživele povredu mozga, kao što je moždani udar ili hronična traumatska encefalopatija mogu imati poremećaj veštine raspoznavanja.

Kako možete da merite i procenite raspoznavanje?

Raspoznavanje omogućava lako i uspešno izvršavanje svakodnevnih aktivnosti, zbog čega je vrlo bitno proceniti i znati nivo razvijenosti ove veštine i može biti od pomoći u različitim oblastima: Školovanje, jer možemo da vidimo da li dete ima problem sa prepoznavanjem formula i pravila, Medicina, jer pomaže doktoru da razume da li pacijent ima problem sa prepoznavanjem lekova, porodice, ili doma. Konačno, razumevanje veštine raspoznavanje će biti od pomoći i na Poslovnom planu, jer će nam pomoći da razumemo da li zaposleni može da prepozna i radi sa materijalom ili klijentima.

Uz pomoć kompletne neuropsihološke procene, moguće je pouzdano testirati veći broj različitih kognitivnih veština. CogniFit-ova procena za testiranje raspoznavanja se bazira na Testu Kontinuiranog Izvođenja (CPT), Memorijskom testu (TOMM), Testu Vizuelne Organizacije (VOT), i na Testu Varijabli Pažnje (TOVA). Pored raspoznavanja, procena takođe meri brzinu reakcije, radnu memoriju, vizuelno skeniranje i percepciju okoline.

• Raspoznavnje - Test WOM-REST: Pojaviće se tri objekta na ekranu. Korisnik će prvo morati da zapamti redosled po kom su se objekti pojavili što je brže moguće. Zatim će na ekranu biti ponuđeno četiri opcije sa po tri objekta i korisnik mora da izabere opciju koja mu je bila prikazana na početku.

Kako možete da oporavite i poboljšate raspoznavanje?

Sve kognitivne veštine, uključujući raspoznavanje, mogu biti trenirane i poboljšane. CogniFit omogućava treniranje i oporavak posebnih kognitivnih oblasti, kao što je raspoznavanje, vizuelna percepcija i auditivna percepcija.

Plastičnost mozga je osnova oporavka i poboljšanja raspoznavanja i drugih kognitivnih veština. CogniFit poseduje čitav set vežbi koje je dizajnirao tim neuropsihologa i naučnika, za pomoć u poboljšanju raspoznavanja i ostalih kognitivnih funkcija. Mozak i njegove neuronske veze jačaju uz konstantno vežbanje, zbog čega uporan trening može poboljšati moždanu strukturu povezanu sa raspoznavanjem.

CogniFit je stvoren od strane tima stručnjaka specijalizovanih u oblasti sinaptičke plastičnosti i neurogeneze, zbog čega nam je omogućeno stvaranje personalizovanog programa kognitivne stimulacije koji je prilagođen potrebama svakog korisnika. Ovaj program počinje testiranjem raspoznavanja i drugih osnovnih kognitivnih funkcija. Na osnovu rezultata ove procene, program stvara personalizovani program kognitivne stimulacije za trening i jačanje oslabljenih kognitivnih oblasti, koje svaki od korisnika mora da trenira.

Procena je ključna za izvlačenje maksimalnih koristi iz programa treninga. CogniFit poseduje alate za procenu i instrumente za oporavak i poboljšanje raspoznavanja. Za CogniFit-ov program treninga je potrebno samo 15 minuta dnevno, dva do tri puta nedeljno.

Možete da dobijete pristup programu kognitivne stimulacije CogniFit-a onlajn. Postoji veliki broj interaktivnih igrica koje možete igrati sa kompjutera ili mobilnog telefona. Nakon svake sesije, korisnik će dobiti detaljan grafikon koji opisuje njegov kognitivni napredak.