CogniFit - Imenovanje

Šta je imenovanje?

Imenovanje je naša sposobnost da pomenemo stvar, osobu, mesto, sadržaj, ili ideju i da ih nazovemo pravim imenom. Da bismo pomenuli neki predmet, potrebno je da zavirimo u sopstveni rečnik, da pronađemo odgovarajuću reč koju tražimo i da je izgovorimo naglas. To činimo kroz tri sistema.

• Faza 1 (ili semantički sistem): Prisećanje informacija u vezi predmeta koji želimo da pomenemo. Na primer, ako vidite školskog druga na ulici, setićete se da je to školski drug, da je bio u Vašem x odeljenju i da se družio sa Nemanjom, Markom i Zlatkom.
• Faza 2 (fonološki leksički sistem): Izbor najbolje reči za ideju ili predmet. Da koristimo isti primer, ime Vašeg školskog druga je Slađan, tako da ćete ga tako i nazvati. Ovo je ključni proces u Imenovanju.
• Faza 3 (skladište fonema): Prisećanje svih fonema koje čine jednu izabranu reč. Na primer. Slađan bi bilo "/s/, /l/, /a/, /đ/, /a/, /n/".

Ove tri faze su nezavisne, što znači da jedna od njih može biti izmenjena a da to ne utiče na ostale. To znači da sposobnost da se prisetimo određene reči nije vezana za informacije koje imamo o predmetu koji želimo da imenujemo.

Može se desiti da vidite svog školskog druga na ulici i da se setite i odakle ga znate, da možete da opišete i čas koji ste imali zajedno, ali da ne možete da se setite njegovog imena. Jedna od situacija kada Vam je reč " na vrhu jezika".

Vaš rečnik je skup aktivnih neuronskih šablona i koristi različite delove mozga. Širi se i gradi dok učite i identifikujete nove predmete i skladištite ih u svoj rečnik. Kada to učinite, moći ćete da pristupite svom "rečniku" kada budete videli ili pomislili na taj predmet. Kada imenujete stvar, različiti faktori utiču na lakoću imenovanja željenog predmeta, kao što su sličnosti ili iskustva koja delimo sa tom osobom, predmetom, mestom, ili jednostavno često ponavljanje izgovaranja te reči.

Primeri Imenovanja

• Sa prijateljem razgovarate o rođendanskoj žurki koju je priredio drugi prijatelj. Onog trenutka kada budete pomenuli čija je žurka u pitanju (Stefanov rođendan), Vi koristite veštinu Imenovanje.
• Kada Vas na testu pitaju npr, gde je Ajfelov toranj, Vi pristupate svom rečniku i odgovarate imenujući naziv grada (Ajfelov toranj je u Parizu).
• Kada rešavate ukrštene reči i pitaju Vas "Osećaj bola, nežnosti i empatije prema drugoj osobi koja je tužna", Vi koristite veštinu Imenovanje da biste imenovali to osećanje ("Saosećanje").
• Kada dete vidi psa i kaže "av, av", ono na određeni način imenuje stvar i spaja je sa zvukom koji stvara.
• Ako vatrogasci gase požar i jedan kaže "idi isključi gasovod u podrumu iza zelene slike", njegova veština Imenovanja odlučuje da li oni mogu brzo da ugase požar ili ne. Imenovanje je funkcija koju konstantno koristimo u svojim svakodnevnim životima.

Poremećaji povezani sa slabom veštinom Imenovanja

Jedan od najpoznatijih poremećaja veštine Imenovanja je anomična afazija. Ovaj poremećaj karakteriše nesposobnost da imenujemo predmete, mesta ili sadržaje, dok su ostale jezičke sposobnosti očuvane. Osoba sa anomičnom afazijom ima osećaj da joj je reč "na vrhu jezika" kada želi da imenuje čak i učestale reči. U tom slučaju, osoba nije sposobna da pristupi svom rečniku, što značajno otežava pronalaženje odgovarajuće reči koju traži.

Ljudi sa anomičnom afazijom mogu da razumeju i da izgovaraju reči (osim reči kojih ne mogu da se sete), i mogu da se prisete činjenica i sadržaja u vezi reči koje pokušavaju da se sete. Ako neko drugi izgovori reč koje pokušavaju da se sete, ljudi sa afazijom će tu reč prepoznati i znaju da je to reč koju su tražili, ali će je nakon nekog vremena opet zaboraviti. Takođe je karakteristično za ljude sa ovim poremećajem da kada pričaju da "se vrte ukrug" kako bi izbegli reč koje ne mogu da se sete. Koristiće ostale reči kao što su "stvar" umesto "sijalica", i koristiće izraze i reči kao što su "znaš", "tako da", "hmmm", i često prave pauzu kada pokušavaju da se prisete odgovarajuće reči.

U zavisnosti od toga koji deo mozga je oštećen, osoba može imati problema sa ličnim imenima (slepoočni režanj), imenicama (donji deo slepoočnog režnja), glagolima (Brokina zona) ili različitim kombinacijama ovih područja.

Veština Imenovanje je pogođena i u slučaju drugih poremećaja, kao što su Alchajmerova Bolest, Specifični Jezički Poremećaj ili semantička demencija.

Iako semantička demencija može da utiče na veštinu Imenovanja, ne bi trebalo mešati ova dva pojma. Kod semantičke demencije problem nije u pristupu memoriji, već u samoj memoriji. Zbog toga osoba nije sposobna da pruži bilo kakav podatak, čak iako su to neki opšti pojmovi vezano za reč koje pokušava da se seti.

Disleksija i Hiperaktivni Poremećaj Pažnje (ADHD) takođe mogu da utiču na veštinu Imenovanje i na to koliko lako ili brzo osoba može da se priseti i izgovori određenu reč.

Kako možete da testirate i procenite kakva je Vaša veština Imenovanja?

Imenovanje je ključna veština u komunikaciji i učenju, kao i za razumevanje jezika. Kad god želite da pomenete bilo šta, koristite veštinu Imenovanje.

Uz kompletnu neuropsihološku procenu, možete lako da testirate i procenite različite kognitivne oblasti, među kojima je i Imenovanje. Za posebno testiranje veštine Imenovanja, naša procena koristi različite klasične testove, kao što je NEPSY test Korkmana, Kirka i Kempa (iz 1998. godine). Ovi testovi ne samo da pomažu u testiranju veštine Imenovanja, već takođe i vizuelne percepcije, brzine reakcije, pamćenja konteksta i kognitivne fleksibilnosti.

• Dešifrovanje - Test VIPER-NAM: Na kratko vreme će se pojaviti slike na ekranu i nakon toga nestati. Zatim će biti ponuđena četiri slova i korisnik mora da izabere prvo slovo predmeta na prethodno prikazanoj slici što je brže moguće.
• Identifikovanje - Test COM-NAM: Predmeti će na kratko biti prikazani u vidu slike ili izgovorene reči (zvuka). Zatim korisnik mora da izabere da li je predmet prethodno bio prikazan kao slika, kao izgovorena reč ili nije bio prethodno prikazan.
• Istraživanje - Test REST-COM: Predmeti će biti prikazani na kratko vreme. Korisnik mora izabrati reč koja najbolje opisuje prikazani predmet što je brže moguće

Kako možete da poboljšate ili oporavite svoju veštinu Imenovanja?

Svaka kognitivna oblast, uključujući i veštinu Imenovanja, može biti trenirana, unapređena i poboljšana. CogniFit, uz profesionalni alat, takav trening i omogućava.

CogniFit pruža set vežbi koje su dizajnirane za oporavak veštine Imenovanja i drugih kognitivnih oblasti. Poboljšanje veštine Imenovanja omogućava plastičnost mozga. Mozak i neuronske veze mogu biti ojačane korišćenjem određenih moždanih funkcija, kao što je pretraživanje sopstvenog vokabulara kada tražimo pravu reč za stvar o kojoj razmišljamo.

Ovaj program kognitivne stimulacije CogniFit-a je kreirao tim stručnjaka specijalizovanih u oblasti neuroplastičnosti i procesa neurogeneze. Program počinje uz preciznu kognitivnu procenu Imenovanja i ostalih osnovnih kognitivnih funkcija i stvara program treninga kognitivne stimulacije na osnovu rezultata početne procene.

Za poboljšanje Imenovanja i drugih kognitivnih oblasti je potrebno vreme i istrajnost u treningu, i CogniFit ima sredstva za procenu, oporavak i poboljšanje veštine Imenovanja. Potrebno je samo 15 minuta dnevno, dva do tri puta nedeljno kako biste na pravi način stimulisali kogniciju.

Možete da dobijete pristup programu kognitivne stimulacije CogniFit-a onlajn. Postoji veliki broj interaktivnih igrica koje možete igrati onlajn ili na iPhone-u/tabletu. Nakon svake sesije, CogniFit stvara detaljan grafikon koji opisuje napredak korisnika.