CogniFit - Diskalkulija kod Dece

Šta je diskalkulija? Definicija Diskalkujie

Šta je diskalkulija? To je poseban razvojni poremećaj, u biološkom smislu, koji duboko utiče na učenje matematike i aritmetike. Više puta je definisana kao "matematička disleksija". Ovo stanje nije povezano sa nivoom inteligencije deteta i sa nastavnim metodama koje se koriste. Problem se javlja kod sposobnosti tumačenja numeričkih simbola i matematičkih operacija kao što je sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje. Dete koje pati od diskalkulije meša brojeve i znakove, i ne može da se bavi mentalnom aritmetikom ili da obrađuje apstraktne ideje. Ova deca imaju poteškoća sa rešavanjem domaćih zadataka.

Diskalkulija se može definisati kao disfunkcija neuronskih veza koje se koriste kod operacija sa brojevima, što će otežati procenu i obradu numeričkih informacija.

Prisustvo diskalkulije u školskoj populaciji je oko 3% to 6% i podjednako se javlja kod dečaka i devojčica.

Kako diskalkulija utiče na mozak?

Diskalkulija se predstavlja kao neuronska disfunkcija u intraparijetalnom sulkusu mozga. Ova disfunkcija razvija obrazac kognitivnog oštećenja, koji se obično vidi kroz oštećene veštine, kao što su:

• Fokusiranje (koncentracija)

  : Veština koja je povezana sa kognitivnim oštećenjem i disleksijom. Ovaj nedostatak u neuronskim vezama i mreži je takođe povezan sa inhibicijom, što utiče na oštroumnost i otežava deci učenje matematike.

• Podeljena Pažnja

  : Ova veština je važna za obavljanje više radnji istovremeno. Deca sa problemima u rešavanju matematičkih zadataka ne mogu da se fokusiraju, lako im nešto odvuče pažnju i lako se zamaraju.

• Radna Memorija

  : Ova kognitivna veština se odnosi na privremeno čuvanje informacija i manipulisanje tim informacijama kako bi se izvršio neki složeniji zadatak. Kao rezultat može im biti teško da prate uputstva, mogu da zaborave instrukcije, slabo su motivasana, nešto im može lako odvući pažnju, ne pamte brojeve i potrebno im je više vremena da računaju.

• Kratkoročna memorija

  : Kapacitet zadržavanja male količine informacija na kratak vremenski period. Ovaj nedostatak objašnjava zašto im je teško da rade matematičke zadatke. Problem se ispoljava kada računaju ili rešavaju matematički problem. Takođe je povezano i sa činjenicom da im je teško da zapamte brojeve i tablice množenja.

• Imenovanje

  : Sposobnost da se prisetimo reči ili slova i da to znanje koristimo. Deci sa diskalkulijom je teško da se prisete brojeva jer je njihova sposobnost obrade informacija oštećena.

• Planiranje

  : Slab nivo ove kognitivne veštine podrazumeva teškoće u planiranju i razumevanju brojeva i vežbi. Teško im je da predvide događaj ili rezultat i zbog toga im je teško i da tačno reše zadatak.

• Brzina Obrade Podataka

  : To je vreme koje je potrebno našem mozgu da primi informaciju (broj, jednačinu, matematički problem…), da je razume i da na nju odgovori. Deca koja nemaju poteškoće u učenju, obrađuju informacije brzo i automatski, dok deca sa problemom diskalkulije moraju da ulože više vremena i energije da bi obradila tu informaciju.

Tretman diskalkulije

Najefikasniji tretman za diskalkuliju, kao što je slučaj i sa disleksijom, je rana dijagnoza. Što se ranije utvrdi problem kod dece sa ovim poremećajem, ona će ranije naučiti koja su to sredstva koja im mogu pomoći da se prilagode novim tehnikama učenja, i veće su šanse da će izbeći zaostajanje u učenju, probleme sa samopouzdanjem i druge ozbiljne poremećaje.

Uzroci diskalkulije

Šta je uzrok diskalkulije? Postoje brojna istraživanja sprovedena putem snimanja moždane aktivnosti. Ova tehnika omogućava pregled moždane aktivnosti i centralnog nervnog sistema. Na osnovu ovakvih slika, možete da vidite da nedostatak u neuronskim vezama koje su povezane sa diskalkulijom je pronađen u predelu mozga zaduženim za obradu brojeva, koji se nalazi u parijetalnom režnju mozga. Osim toga, druga područja kao što su prefrontalni korteks, cingularni korteks, zadnji deo slepoočnog režnja i brojni subkortikalni delovi su takođe delovi nepohodni za pravilno funkcionisanja matematičkih i aritmetičkih sposobnosti.

Diskalkulija je urođeno stanje, što znači da je genetski uslovljena. Obično neko od roditelja deteta je takođe imao problema sa učenjem matematičkih pojmova.

Neki od uzroka diskalkulije su:

• Kognitivni deficit za predstavljanje brojeva

  : ovo je disfunkcija koja onemogućava pravilno tumačenje i predstavljanje brojeva. Čini numeričko dešifrovanje težim i utiče na razumevanje zadataka i matematičkih problema.

• Kognitivni deficit koji sprečava čuvanje informacija u mozgu

  : Deca sa diskalkulijom pokazuju nepravilno funkcionisanje posebnih neuronskih mreža, što im onemogućava laku obradu numeričkih informacija. Njihove neuronske mreže koriste alternativne načine koji se razlikuju od načina koji koristi osoba koja nema ovaj problem.

Postoje drugi mogući uzroci koji su povezani sa disleksijom. Neurobiološki poremećaji mozga, neurološki problemi tokom sazrevanja, psihomotorni poremećaji, pa čak i problemi sa pamćenjem koji su povezani sa okruženjem, kao što je izloženost majke alkoholu ili drogama tokom trudnoće, ili prevremeni porođaj su neki od mogućih uzroka.

Karakteristike i simptomi diskalkulije

Diskalkulija ima široku mrežu poteškoća povezanih sa matematikom, i karakteristike i simptomi diskalkulije variraju u zavisnosti od uzrasta svakog deteta. Ovi simptomi mogu biti udruženi i da se različito pokazaju od deteta do deteta.

Simptomi počinju da se pokazuju tokom predškolskog uzrasta, kada dete počinje da razvija matematičke veštine učenja i nastavlja se u detinjstvu, adolescenciji, pa čak i odraslom dobu.

Kako deca nastavljaju da rastu, njihovi problemi postaju izraženiji, tako da je neophodno potražiti pomoć u ranoj fazi. Najvažnija stvar u slučaju diskalkulije je rano utvrđivanje problema, i iz tog razloga roditelji kao i nastavnici moraju da budu u pripravnosti kako bi se poteškoće i simptomi otkrili što je ranije moguće.

Što ranije pružimo ovoj deci sredstva za pomoć koja im je potrebna da bi se uklopili tokom školovanja, veće su šanse za poboljšanje strategija učenja i mentalnih resursa.

Simptomi diskalkulije kod dece predškolskog uzrasta:

• Poteškoće

  dok uče da računaju.

• Problemi sa

  razumevanjem koncepta brojeva

  .

• Nesposobnost klasifikacije i merenja:

  Teško je povezati broj sa situacijom u stvarnom životu, na primer povezivanje broja “2” sa idejom da imamo 2 slatkiša, 2 knjige, 2 tanjira itd.

• Problemi sa prepoznavanjem simbola povezanih sa brojevima

  , na primer, nemogućnost da se poveže “4” sa konceptom “četiri”.

• Greške u pisanju

  brojeva tokom pisanja ili prepisivanja.

• Netačni simboli:

  na primer, mešanje broja 9 i 6, ili 3 i 8.

• Izokrenuti broj tokom pisanja:

  Pisanje broja naopako.

• Greške u izgovoru:

  Mešanje brojeva koji slično zvuče, kao što je “dva” i “tri”

• Simptomi tokom brojenja ili ređanja brojeva:

  ponavljanje istog broja dva ili više puta.
• Kada kažemo detetu sa diskalkulijom

  da broji do 5 i stane

  , više puta ne shvate da su stigli do 5 i nastave da broje.

• Ispuštanje broja:

  Ovo se često dešava. Dete će često zaboraviti na jedan broj iz niza.

• Simptomi povezani sa nastavljanjem niza:

  Jedna od karakteristika diskalkulije se pokazuje i kada pitamo dete da počne da broji od 4, na primer. Dete nije sposobno da nastavi sa brojenjem od ovog broja, već mora da krene iz početka tako što zapiše ili nabroji u sebi prethodne brojeve.

• Teško im je da klasifikuju predmete

  po obliku i veličini.

Simptomi diskalkulije kod dece u ranom školskom uzrastu:

• Problemi sa prepoznavanjem matematičkih simbola:

  Mešaju znak + sa znakom - i ne mogu pravilno da koriste ove ili ostale simbole.
• Poteškoće u učenju ili pamćenju

  osnovnih matematičkih jednakosti,

  poput 1+2=3
• Nisu sposobni da prepoznaju pojmove kao što su

  “više od” ili “manje od”,

• Često koriste svoje

  prste da bi računali

  .
• Poteškoće u učenju i pamćenju postupka ili

  pravila za jednostavne probleme

  . Preskaču korake i/ili ne razumeju zadatak vrlo dobro.
• Počinju sa rešavanjem

  problema na pogrešan način

  . Na primer, tokom sabiranja ili oduzimanja počinju sa desna na levo umesto sa leva na desno.

• Imaju poteškoća sa postavljanjem problema:

  Na primer, ukoliko je problem postavljen kao horizonatalno sabiranje oni ne znaju kako da to učine vertikalno. Još jedan primer je tokom množenja, gde dete sa diskalkulijom ima problem sa razlomcima i sa ređanjem brojeva u pravu kolonu ili kada dele brojeve pišu količnik pogrešno tako što postave prvi broj desno, a zatim drugi levo i na taj način izokrenu rešenje.

• Još jedna vrlo česta karakteristika je problem sa prenošenjem broja prilikom sabiranja i oduzimanja.

  Ovo se dešava jer učenik sa diskalkulijom ne razume vrlo dobro numerički niz ili decimale.

• Shvatanje problema:

  Česta greška je da je broj prilikom oduzimanja veći od početnih brojeva.

• Poteškoće prilikom rešavanja osnovnih matematičkih problema u sebi.

• Ne razumeju izgovoren ili diktiran problem.

  Ne shvataju osnovu problema. Nisu sposobni da vizuelizuju informacije koje su čuli i imaju problem kada je potrebno da ispišu ono što su zamislili.

• Simptomi povezani sa shvatanjem matematičkih problema:

  Poteškoće u kreiranju mentalnih predstava ih sprečava da povezuju pojmove i ne znaju kako da naprave razliku između važnih i manje važnih informacija. Posebno imaju poteškoće kada zadatak ima više od jednog koraka.

• Često imaju i ostale probleme,

  kao što je gledanje na sat i često se lako izgube jer imaju slabiju orijentaciju.

Simptomi diskalkulije kod srednjoškolaca:

• Teško im je da

  primene matematička rešenja u svom svakodnevnom životu.

  Na primer, procenjivanje koliko će ukupno potrošiti, vraćanje kusura, planiranje budžeta itd.
• Problemi sa

  merenjem količina

  , kao što je, na primer, problem sa merenjem koliko je 500g pirinča, 250ml mleka, ili 1/3 kg brašna itd.

• Slaba orijentacija ili dezorijentacija

  , teško im je da prate smernice i često se izgube.

• Nesigurni su kako da reše osnovne matematičke probleme

  i nisu kreativni kada rade sa brojevima. Ne razumeju različite formule ili načine za rešavanje istog problema.
• Teško im je da

  razumeju grafikone

  , opise sa brojevima ili mape.

• Često nisu dobri vozači

  jer ne mogu da procene brzinu i udaljenost dobro.

Važno je i napomenuti da od diskalkulije ne pate sva deca koja imaju poteškoće sa matematičkim operacijama, i da je vrlo važno utvrditi koliko se često javljaju simptomi. Štaviše, diskalkulija nije uvek povezana sa matematičkim operacijama, deca mogu da imaju probleme i sa svakodnevnim aktivnostima ili sa običnim igricama.

Tipovi diskalkulije

Iako su simptomi koji se javljaju kod diskalkulije često zajednički i za različite tipove disleksije, diskalkulija se često deli na 5 različitih tipova.

• Verbalna diskalkulija:

  Ovaj tip diskalkulije se ispoljava kroz probleme u imenovanju i razumevanju matematičkih pojmova koji su verbalno predstavljeni. Deca su sposobna da pročitaju ili napišu brojeve, ali im je teško da ih prepoznaju kada su oni izgovoreni.

• Praktognostička diskalkulija

  : Ovaj tip diskalkulije su poteškoće u prevođenju apstraktnih matematičkih pojmova u realne koncepte. Deca sa ovim problemom su sposobna da razumeju matematičke koncepte, ali ne i da navode, porede i manipulišu matematičkim jednakostima.

• Leksička diskalkulija

  : Poteškoće u čitanju i razumevanju matematičkih simbola i brojeva, kao i matematičkih pojmova i jednakosti. Dete sa leksičkom diskalkulijom može da razume koncept kada je izgovoren, ali ima problema sa njihovim čitanjem i razumevanjem napisanog.

• Grafička diskalkulija

  : Poteškoće u pisanju matematičkih simbola. Deca koja imaju ovaj tip diskalkulije mogu da razumeju matematičke koncepte ali ne mogu da čitaju, pišu ili upotrebljavaju matematičke simbole.

• Ideognostička diskalkulija

  : Poteškoće u računanju u sebi da bi se došlo do rešenja, kao i poteškoće u razumevanju matematičkih ili aritmetičkih pojmova. Dete sa ovim tipom diskalkulije će takođe imati problem i da nakon učenja zapamti matematički sadržaj.

• Operacijska diskalkulija

  : Ovaj tip diskalkulije podrazumeva poteškoće u dovršavanju aritmetičkih operacija i računskih radnji, pismeno ili usmeno. Neko sa operacijskom diskalkulijom je u stanju da razume brojeve i njihove odnose, ali ima probleme sa manipulisanjem brojevima i matematičkim simbolima tokom računanja.

Igrice za porodicu i za borbu sa diskalkulijom

Diskalkuliju nije lako dijagnostikovati i mnoge škole nemaju nikakav sistem za rano otkrivanje ovog poremećaja u učionici, niti za pomoć deci u dobijanju sredstava koja su im potrebna. Iz ovog razloga ostaje na roditeljima i porodici da budu na oprezu i da utvrde rane simptome.

Kada je dijagnoza postavljena, važno je motivisati dete i pokazati mu da može biti uspešno uz strpljenje, vežbu i trud. Potrebno je da ih podsetimo da imaju druge talente i da znaju da diskalkulija ne mora negativno da utiče na njihov rad. Takođe je važno i da radite na tome sa njim kod kuće. Od pomoći je vizuelizacija domaćeg zadatka iz matematike i da im pružite vreme koje im je potrebno da mogu da razumeju vežbu. Ovde možete da nađete neke zabavne igrice i aktivnosti koje možete da igrate zajtedno sa svojom porodicom dok se borite sa diskalkulijom kod kuće:

• Kuvajte zajedno

  : Čitajte recept koji ćete da pripremite zajedno i pitajte dete da bude zaduženo za pripremu sastojaka koji su Vam potrebni za kuvanje. Na primer, potrebno nam je 1/5 kg pirinča, 3 šargarepe, 2 luka, 6 parčeta mesa… Potrebno je da isečemo povrće na 5 komada...

• Igrajte se sa vremenom

  : Recite detetu da je ono odgovorno da Vam kaže kada je određeno vreme, slavite zajedno kako lepo napreduje i koliko je odgovorno i "odraslo".

• Idite do supermarketa

  : Neka Vam pomogne u kupovini, možete da se igrate tako što mu kažete da je ono odgovorno za kupovinu i koliko stvari možete da kupite, utvrdite koliko stvari se nalazi na listi i neka ih ono samo pronađe.

• Postavite mu pitanja u vezi cena

  : Ako želimo da uštedimo novac, koliko jogurta je potrebno da kupimo, jogurt koji košta 60 RSD, ili onaj koji košta 65 RSD? Proslavite veliku "uštedu" koju ste zajedno ostvarili.

• Igrajte se pogodi koliko

  : Napravite malu gomilu od zrna graška ili nečeg drugog i pogodite koja gomilica ima više ili manje zrna. Takođe možete i da pogađate koliko kamenčića ima u gomili. Prebrojite ih zajedno i ko je god bliži, pobedio je.

• Igrajte se prebrojavanja nečega

  : Brojite, na primer, sve crvene automobile koje vidite, prebrojite ljude koje vidite sa belim cipelama ili patikama, koliko stepenika ima...

• Pronađite brojeve

  : Dok se šetate, možete da se igrate “pronađi brojeve”, predložite mu da on nađe broj “7”, i oboje gledate brojeve kroz ulicu, brojeve tablica registracije itd.

• Igrajte se pamćenja telefonskih brojeva

  : Na primer, potrebno je da nazovete baku, pitajte ga da li se seća prva tri broja, a Vi ćete se prisetiti ostatka. Nazovite zajedno i ako je dobro okrenut broj, proslavite.

• Dajte mu šansu da pomogne

  : Ima nas četvoro, kako da isečemo tortu na četiri jednaka dela?

• Postavljajte sto zajedno

  : Dodajte tanjire, escajg, šolje, salvete i hleb. Proverite da li je shvatilo da svaka stvar ide za po jednu osobu.

• Igrajte se prodavnice

  : Zamislite da je dete prodavac i potrebno je da izabere između svih proizvoda koje ima kod kuće, proizvode koje želi da proda u "svojoj prodavnici". Potrebno je da svakom artiklu odredi cenu. Kasnije, Vi dolazite kao kupac. Uz ovu igru, vežbaćete količinu, sabiranje, oduzimanje i čak i upravljanje novcem. Ovo je zabavan način da provedete vreme zajedno i da učite zajedno.

Postoji jedna velika sličnost sa disleksijom, a to je da su oba poremećaja genetska i pokazuju iste kognitivne nedostatke koji otežavaju učenje čitanja i matematike.

Reference

• Von Aster, M. G., & Shalev, R. S. (2007). Number development and developmental dyscalculia. Developmental Medicine & Child Neurology, 49(11), 868-873.
• Myers, T., Carey, E., & Szűcs, D. (2017). Cognitive and Neural Correlates of Mathematical Giftedness in Adults and Children: A Review. Frontiers in Psychology, 8, 1-17.
• Kaufmann, L., & Aster, M. von. (2012). The Diagnosis and Management of Dyscalculia. Deutsches Aerzteblatt Online, 767-778.
• Wang, L.-C., Tasi, H.-J., & Yang, H.-M. (2012). Cognitive inhibition in students with and without dyslexia and dyscalculia. Research in Developmental Disabilities, 33(5), 1453-1461.
• Ashkenazi, S., Rubinsten, O., & Henik, A. (2009). Attention, automaticity, and developmental dyscalculia. Neuropsychology, 23(4), 535-540.
• Zhang, H., & Wu, H. (2011). Inhibitory ability of children with developmental dyscalculia. Journal of Huazhong University of Science and Technology [Medical Sciences], 31(1), 131-136.
• Ardila, A., & Rosselli, M. (2019). Cognitive Rehabilitation of Acquired Calculation Disturbances. Behavioural Neurology, 2019, 1-6.
• Peters, L., Bulthé, J., Daniels, N., Op de Beeck, H., & De Smedt, B. (2018). Dyscalculia and dyslexia: Different behavioral, yet similar brain activity profiles during arithmetic. NeuroImage: Clinical, 18, 663-674.
• Cheng, D., Xiao, Q., Chen, Q., Cui, J., & Zhou, X. (2018). Dyslexia and dyscalculia are characterized by common visual perception deficits. Developmental Neuropsychology, 43(6), 497-507.