CogniFit - Da li mehanizam za otkrivanje grešaka može imati koristi od treninga radne memorije? Poređenje osoba sa disleksijom sa kontrolnom grupom - ERP (Evocirani potencijali) studija

Originalan Naziv: Can the error detection mechanism benefit from training the working memory? A comparison between dyslexics and controls—an ERP study.

Autori: Tzipi Horowitz-Kraus1, Zvia Breznitz.

• 1. The Edmond J. Safra Centar za Istraživanja Poremećaja u Učenju, Pedagoški Fakultet Univerziteta u Haifi, Izrael.

Časopis: PloS ONE (2009), vol. 4 (9): 1-10.

Članak u časopisu (APA stil):

• Horowitz-Kraus, T. & Breznitz, Z. (2009). Can the error detection mechanism benefit from training the working memory? A comparison between dyslexics and controls--an ERP study. PloS ONE, 4, 1-10.

Zaključak Istraživanja

CogniFit-ov personalizovani kognitivni trening poboljšava kognitivnu funkciju kod učenika sa disleksijom putem treninga od 24 sesije koje traju 10-15 minuta uz ovaj program. Raspon od 9.84±3.15 do 10.79±3.03 (p<. 01); Radna memorija od -. 58±. 61 do -. 42±. 69 (p<. 01).

Kratak opis istraživanja

Kako postoji veza između radne memorije i uočavanja greške, želeli smo da testiramo promenu radne memorije kod odraslih sa disleksijom nakon treninga, i njen uticaj na uočavanje greške.

U te svrhe, 27 studenata univerziteta sa disleksijom i 32 studenta kontrolne grupe su učestvovali u istraživanju. Ponašanje i evocirani potencijal Evocirani potencijali (ERP) su bili mereni pre, neposredno posle i 6 meseci posle treninga. Trening se sastojao od 24 sesije CogniFit-ovog Personalizovanog Kognitivnog Treninga, i fokusirao se na veštine vezane za Radnu memoriju.

Nakon procena, primećeno je da, iako obe grupe pokazuju poboljšanje uz CogniFit trening, poboljšanje u čitanju je značajno veće kod grupe sa disleksijom (raspon brojeva se povećao sa 9.84±3.15 na 10.79±3.03). Ovaj trening takođe povećava broj tačno pročitanih reči u minuti za 14.73%. Poboljšanje radne memorije i veličine ERN-a (Evocirani potencijal kroz negativan rezultat koji se javlja kada napravimo grešku) takođe poakzuju da je trening doveo do promena u moždanim aktivnostima.

Jasno je da uz poboljšanje kapaciteta radne memorije uz CogniFit-ov personalizovani trening je moguće upamtiti veću količinu podataka i na taj način je moguće pre uočiti grešku.

Sadržaj

Disleksija je poremećaj u učenju koji otežava čitanje. Ljudima sa ovim poremećajem je teško da uoče grešku kada čitaju tekst i zbog toga prave greške kad čitaju. Odrasli sa disleksijom koji su naučili da žive sa ovim poteškoćama i dalje prave veliki broj grešaka dok čitaju i imaju lošiju radnu memoriju u odnosu na osobe koje nemaju ovaj poremećaj. To može imati posledice na njihov posao, studije ili na lične odnose. Između 10 i 15% svetske populacije pati od ovog poremećaja, što ga svrstava u veoma čest poremećaj.

• Evocirani Potencijal: Greške tokom čitanja se mogu ispraviti putem mehanizma za uočavanje greške, koji možemo izmeriti putem evociranog potencijala (ERP) koji se javlja u 0-160 millisekundi nakon što pogrešno ili tačno pročitamo odgovor: negativna komponenta ERN (koja se odnosi na greške) i negativna komponenta CRN (koja je suprotna prethodnoj). Radna memorija je potproces sistema obrade informacija, ali je ograničenog kapaciteta. Plastičnost mozga je i dalje prisutna i kada odrastemo i možemo je poboljšati putem treninga. Tako da putem kognitivnog treninga, možemo stimulisati plastičnost mozga i povećati kapacitet radne memorije. CogniFit je program za kognitivni trening koji je naučno potvrđen.

Pretpostavlja se da CogniFit-ov kognitivni trening može da poboljša kako radnu memoriju, tako i opseg ERN komponente kod učesnika sa disleksijom.

Metodologija

Učesnici

Istraživanje je uključivalo ukupno 61 studenta univerziteta (27 je imalo disleksiju a 34 je bilo u kontrolnoj grupi. Grupe su razvrstane i po uzrastu učesnika. Pored toga imaju slične rezultate neverbalne inteligencije (koja je merena putem Testa Ravenove Progresivne Matrice). Svi oni su pripadali srednjoj klasi, pričali hebrejski kao maternji jezik, sa dobrim vidom i bez problema u sluhu. Niti su bolovali od nekog neurološkog ili psihičkog poremećaja, niti imaju problem sa pažnjom (merena putem Testa D2). Svojevoljno su učestvovali u istraživanju i potpisali su pristanak. Osobama sa disleksijom je ovaj poremećaj dijagnostikovan tokom detinjstva i kontaktiralo ih je studentsko udruženje sa Univerziteta u Haifi. Učesnici kontrolne grupe su pronađeni putem oglasa na oglasnoj tabli fakulteta.

Procena i dizajn

Testirane su sledeče varijable:

• Kapacitet dešifrovanja (putem jednominutnog testa koji se sastoji od reči).
• Rečitost (Čitanje teksta naglas).
• Razumevanje pročitanog teksta (Čitanje teksta u sebi uz 15 pitanja na kraju teksta).
• Kratkoročna memorija (uz testove WAIS-III i "Raspon brojeva").
• Verbalna Memorija (Testovi Suprotnosti).
• Kratkoročna vizuelna memorija (pamćenje brojeva na ekranu po pravom redosledu i obrnutom redosledu).
• Kratkoročna auditivna memorija (pamćenje brojeva po pravom redosledu i obrnutom redosledu koje su čuli putem slušalica).
• Kratkoročna memorija na uzajaman način (brojevi su bili predstavljeni na ekranu i takođe putem slušalica).

Ove procene su bile sprovedene tri puta:

• Pretreninga.
• Neposredno posletreninga
• Šest meseci posle treninga.

Statistička analiza

Nekoliko statističkih analiza je bilo izvršeno:

• T Testovi kojij su potvrdili da nema značajnih razlika između dve grupe.
• ANOVA (2x3) merenja za svako eksperimentalno merenje.
• MANOVA (2x2x3) merenja za elektro-fiziološka merenja.

Rezultati i Zaključci

Podaci iz statističkih analiza pokazuju da su obe grupe poboljšale radnu memoriju i čitanje uz CogniFit-ov trening, mada je poboljšanje bilo veće kod ljudi sa dileksijom. Takođe je primećeno i poboljšanje u čitanju i u sposobnosti primećivanja greške nakon CogniFit-ovog treninga za radnu memoriju.

Na osnovu svih ovih informacija možemo da zaključimo da, sa jedne strane, odrasli sa disleksijom mogu da poboljšaju svoje čitanje iako imaju manju plastičnost mozga od dece. Sa druge strane, podaci pokazuju na povezanost ERN-a (otkrivanje grešaka) i radne memorije. Pored toga, ovi podaci pokazuju da kognitivni trening dovodi do promena u mozgu. Konačno, takođe je dokazano da personalizovani CogniFit-ov kognitivni trening poboljšava radnu memoriju kod ljudi sa disleksijom, što takođe poboljšava sposobnost čitanja , a na taj način pozitivno utiče na različite oblasti.