CogniFit - Vizuelna Percepcija

Šta je vizuelna percepcija?

Čitanje ovog teksta izgleda kao jednostavan proces. Posmatramo slova i prepoznajemo reči. Izgleda jednostavno, ali je ovo ustvari izuzetno složen proces koji koristi brojne strukture mozga za vizuelnu percepciju i različite pod-komponente vida.

Percepcija je sposobnost tumačenja informacija koje dobijamo iz okruženja, putem naših čula. Ova sposobnost tumačenja informacija zavisi od Vaših posebnih kognitivnih procesa i prethodnog znanja. Vizuelna percepcija se može definisati kao sposobnost tumačenja informacija koje naše oči primaju. Rezultat primanja i obrade takvih informacija u mozgu je ono što nazivamo percepcijom ili vidom. Vizuelna percepcija je proces koji počinje od naših očiju:

• Prijem svetlosnih stimulusa: Svetlosni zraci dopiru do naših zenica i aktiviraju receptorske ćelije u mrežnjači.
• Prenos i osnovna obrada signala: Signali koje stvaraju ove ćelije se prenose putem optičkog nerva ka mozgu. Prvo prolaze kroz optičku raskrsnicu (gde se ukrštaju pojedina vlakna, što omogućava da informacije dobijene iz desnog vidnog polja idu u levu hemisferu, i informacije dobijene iz levog vidnog polja idu u desnu hemisferu), i zatim se prenosi na deo talamusa koji se naziva corpus geniculatum laterale (lat.).
• Konačno, vizuelne informacije koje naše oči primaju se šalju vidnom korteksu u potiljačnom režnju.

Kada bacite pogled na svoj sto, Vaš mozak identifikuje sve što je na stolu za trenutak i možete brzo da reagujete. Zato je važno da znamo koliko je dobra vizuelna percepcija bitna i da ona igra veliku ulogu u našem svakodnevnom životu.

Primeri vizuelne percepcije

• Vožnja je jedna od najsloženijih aktivnosti koje mnogo ljudi obavlja svakodnevno. Zahteva mnogo različitih složenih procesa, od kojih je jedan vizuelna percepcija. Ako jedan od procesa u vizuelnoj percepciji omane, bićete u opasnosti i možete da dovedete druge u opasnost. Izuzetno je važno da brzo procenite razdaljinu između dva automobila, zatim koliko brzo idu, itd, a to je nemoguće ako imate lošu vizuelnu percepciju.
• Dete će imati bolji školski uspeh ako razvije svoju vizuelnu percepciju, jer ona omogućava detetu da hvata beleške i da bolje razume materiju. Promena ili oštećenje ove veštine može da vodi lošijem školskom uspehu.
• Za umetnost, kao što je slikanje, ili grafički dizajn, vizuelna percepcija je vrlo važna. Ako želite da nacrtate kvadrat onako kako ga vidite, potrebna Vam je vizuelna percepcija da biste precizno nacrtali svaku liniju i izabrali svaku boju.
• Vizuelna percepcija je ključna za bilo koju aktivnost koja zahteva nadzor, kontrolu i brigu. Radnik obezbeđenja koji ima slabu vizuelnu percepciju, ne može da vidi sigurnosne kamere dobro, što će mu znatno otežati posao.
• Mi konstantno koristimo vizuelnu percepciju, naravno.

Bolesti i poremećaji povezani sa problemima sa vizuelnom percepcijom

Oslabljena vizuelna percepcija može biti uzrokovana različitim problemima i poteškoćima

Potpun ili delimičan gubitak vida zbog oštećenja organa, može u velikoj meri da ošteti percepciju (slepilo). Do ovoga može doći usled oštećenja samog oka, oštećenja veza koje prenose informacije od oka ka mozgu (kao što je glaukom), ili oštećenja područja mozga koje je zaduženo za obradu informacija, kao što je moždani udar ili povreda mozga.

Percepcija nije samostalan proces, zahteva upotrebu mnogih drugih procesa i mehanizama, što znači da neko drugo određeno oštećenje može da ošteti neki od prethodno navedenih procesa. Ova oštećenja su poznata kao vizuelna agnozija. Vizuelna agnozija je nesposobnost prepoznavanja poznatih predmeta, iako je vid osobe sa vizuelnom agnozijom u redu. Agnozija se obično deli na dva tipa: Perceptivna agnozija, kada osoba može da vidi delove predmeta, ali nije sposobna da razume predmet kao celinu, i Asocijativna agnozija, kada osoba može da shvati predmet kao celinu, ali ne može da ga identifikuje. Teško je razumeti percepciju kada je prisutan neki od ovih poremećaja, jer iako oni mogu da vide, za njih je osećaj isti kao da su slepi. Postoje i neki specifični poremećaji, kao što je Akinetopsija, što je nesposobnost osobe da vidi pokrete, Ahromatopsija, nesposobnost da vidi boje, Prosopagnozija, nemogućnost prepoznavanja ljudskih lica, i Aleksija, nesposobnost osobe da nauči da čita,.

Pored poteškoća koje oštećuju sposobnost vizuelne percepcije, bilo delimično ili potpuno, postoje drugi poremećaji koji mogu da utiču na primanje vizuelnih informacija, ili da izmene i izobliče vizuelne informacije, ili da ih potpuno izbrišu. Takav je slučaj kod halucinacija u slučaju šizofrenije ili drugih sindroma. Takođe postoje i druge vrste iluzija kada ljudi gube vid, kao što je Šarl Boneov Sindrom. Kod ovog sindroma, obolela osoba gubi svoj vid i nakon dužeg vremena tokom kog mozak ne prima vizuelne informacije, ili aktivnost, mozak počinje da radi na pogrešan način. Mozak izaziva halucinacije i iluzije i obolela osoba može da vidi figure ili ljude. Međutim, za razliku od halucinacija u slučaju šizofrenije, osobe koje pate od ovog poremećaja znaju da halucinacije nisu stvarne.

Kako možete da izmerite i procenite vizuelnu percepciju?

Vizuelna percepcija nam omogućava obavljanje velikog broja aktivnosti. Možemo da ostvarimo interakciju sa svojom okolinom i naše okruženje neposredno zavisi od naše vizuelne percepcije. Zbog toga je testiranje vizuelne percepcije vrlo bitno za mnoge oblasti u našem životu, na primer tokom školovanja, u medicini, ili na bilo kom poslu. U školi je korisno da znamo da li je nekom detetu teško da vidi tablu ili da hvata beleške. U medicini, bitno je da znamo da li pacijent ima problem sa vizuelnom percepcijom, jer u tom slučaju bi mu bilo teško da pročita uputstva za uzimanje lekova, ili možda nije sposoban da vodi samostalan život. Na kraju, vizuelna percepcija je od pomoći kod poslova koji zahtevaju čitanje ili rad u potencijalno opasnim situacijama. Za poslodavca je bitno da zna koji radnik ne može da koristi određene alate i opremu, ili kom radniku je potrebna pomoć u određenim situacijama.

Uz kompletnu neuropsihološku procenu, možete lako i precizno da testirate veliki broj kognitivnih veština, uključujući i vizuelnu percepciju. Ova procena testira vizuelnu percepciju tako što koristi testove koji se baziraju na klasičnom NEPSY testu Korkmana, Kirka, i Kempa (iz 1998. godine). Ovaj zadatak nam omogućava da razumemo kako je korisnik sposoban da shvati i tumači različite elemente vežbe i takođe da izmeri kognitivne resurse koje korisnik koristi da bi razumeo i uspešno obavio neki zadatak. Pored vizuelne percepcije, test takođe testira imenovanje, brzinu reakcije i brzinu obrade podataka.

• Dešifrovanje - Test VIPER-NAM: Pojaviće se slike na ekranu na kratak vremenski period i zatim će nestati. Nakon toga će se pojaviti četiri slova na ekranu i korisnik mora da izabere jedno slovo koje odgovara objektu koje je video. Korisnik mora da izabere slovo što je brže moguće.

Kako možete da oporavite i poboljšate vizuelnu percepciju?

Kao i ostale kognitivne veštine, vizuelna percepcija može biti trenirana i poboljšana. CogniFit Vam to i omogućava uz profesionalno sredstvo .

Rehabilitacija vizuelne percepcije se bazira na neuroplastičnosti. CogniFit sadrži profesionalan set zadataka i testova koji je dizajniran da pomogne stručnjacima i pojedincima da oporave i poboljšaju svoju vizuelnu percepciju i druge kognitivne funkcije. Mozak i neuronske veze, kao i mišići, mogu biti ojačani i poboljšani uz trening i vežbanje. Uz uporan trening i vežbanje neuronskih veza, je zapravo moguće poboljšati vizuelnu percepciju. Kako se Vaša vizulena percepcija bude poboljšavala, bićete sposobniji da brže šaljete informacije od oka ka mozgu i da to činite efiksnije nego ranije.

CogniFit je kreirao tim stručnjaka u oblasti neurogeneze i sinaptičke plastičnosti, koj su stvorili personalizovani program kognitivne stimulacije koji je prilagođen potrebama svakog korisnika posebno. Program počinje testiranjem vizuelne percepcije, auditivne percepcije i ostalih osnovnih kognitivnih oblasti, i zatim na osnovu rezultata tog testa stvara personalizovani trening mozga za svakog korisnika posebno. Program automatski prikuplja podatke sa početne kognitivne procene i uz usavršene algortime, stvara program koji radi na poboljšanju korisnikovih oslabljenih kognitivnih veština i na treniranju ostalih kognitivnih veština.

Uporan trening i pružanje izazova su ključni za uspešnost treninga mozga. CogniFit poseduje alate za procenu, kao i program rehabilitacije koji mogu da pomognu u poboljšanju ove kognitivne funkcije. Program zahteva samo 15 minuta dnevno, dva do tri puta nedeljno.

CogniFit-ove procene i programi stimulacije su dostupni onlajn i možete trenirati na kompjuteru ili mobilnom uređaju. Program se sastoji od zabavnih, interaktivnih igrica za mozak i na kraju svake sesije treninga, korisnik automatski dobija detaljan grafik koji pokazuje njegov kognitivni napredak.