CogniFit - Kompjuterizovani, Personalizovani Kognitivni Trening u poređenju sa Običnim Kompjuterskim Igricama: Randomizovana, Dvostruko Slepa Studija Kognitivne Stimulacije

Originalan Naziv: Computer-Based, Personalized Cognitive Training versus Classical Computer Games: A rondomized Double-Blind Prospective Trial of Cognitive Stimulation.

Autori: Chava Peretz1, Amos D. Korczyn2, Evelyn Shatil5, 6, Vered Aharonson4, Smadar Birnboim7 i Nir Giladi3.

• 1. Odeljenje za Epidemiologiju, Sackler Medicinski Fakultet.
• 2. Sieratzki Katedra za Neurologiju.
• 3. Odeljenje za Neurologiju, Tel Aviv Souraski Medicinski Centar, Sackler Medicinski Fakultet, Univerzitet Tel Aviv.
• 4. NexSig Ltd. i Afeka, Tel-Aviv Fakultet Inženjerstva, Tel-Aviv.
• 5. Odeljenje za Psihologiju i Cenatr za Psihobiološka Istraživanja, Max Stern Academic College Emek Yezreel.
• CogniFit Ltd., Yoqneam
• Ono Academic College, Kiryat Ono, Israel.

Časopis: Neuroepidemiology (2011), vol. 36: 91-99.

Članak u časopisu (APA stil):

• Peretz, C., Korczyn, A., Shatil, E., Aharonson, V., Birnboim, Giladi, N. (2011). Computer-Based, Personalized Cognitive Training versus Classical Computer Games: A randomized Double-Blind Prospective Trial of Cognitive Stimulation. Neuroepidemiology, vol.36, pp.91-99.

Zaključak Istraživanja

CogniFit-ov personalizovani kognitivni trening je dokazano korisniji od običnih kompjuterskih igrica u poboljšanju kognitivnih veština kod zdravih odraslih osoba . Grupa koja je koristila CogniFit pokazuje značajno poboljšanje kod kognitivnih veština kao što su radna memorija (p=0.0001), vizuelno-prostorno učenje (p=0.0012) i fokusiranje pažnje (p=0.0019).

Kratak opis istraživanja

Naučni dokazi idu u prilog činjenici da pravlina stimulacija putem kompjuterizovanog kognitivnog treninga može biti korisna za zdrave starije osobe. Međutim, često ljudi pogrešno poistovećuju aktivnosti kompjuterizovanog kognitivnog treninga sa običnim kompjuterskim igricama. Ova randomizovana, dvostruko slepa studija kognitivne stimulacije ispituje da li postoji stvarna razlika između kognitivnog treninga i običnih kompjuterskih igrica.

Ušestvovalo je 155 starijih osoba starosti od 68 godina ±7 godina , i podeljeni su u dve grupe: Grupu koja je obavljala personalizovani kognitivni trening uz CogniFit, i grupu koja je obavljala trening uz obične kompjuterske igrice. Kognitivne veštine su merene na početku ispitivanja i nakon tri meseca, a merene su putem neuropsihološkog testa. Korišćeni su modeli sa kombinovanim efektima za merenje intra-grupnih i inter-grupnih razlika.

Rezultati su pokazali da su obe grupe poboljšale svoje kognitivne veštine. Grupa koja je vežbala uz CogniFit-ov personalizovani kognitivni trening pokazala je značajna poboljšanja kod 8 procenjenih kognitivnih veština , dok je grupa koja je igrala kompjuterske igrice poboljšala samo 4 kognitivne veštine. Ako uporedimo ove dve grupe, kognitivni trening uz CogniFit je značajno uspešniji od video igrica.

Sadržaj

Različite kognitivne veštine se pogoršavaju sa godinama, što negativno utiče na kvalitet njihovog života. Zato je vrlo važno održavati kognitivno zdravlje uprkos vremenu koje prolazi.

Naučne studije pokazuju da je kognitivni trening koristan za kognitivne veštine starijih osoba i da ovo poboljšanje može trajati i do nekoliko godina. Međutim, još uvek postoje nesaglasnosti kada je u pitanju korisnost ovih treninga, jer neke studije pokazuju da su koristi prenete na aktivnosti sa istim kognitivnim zahtevima manje (umanjeni efekat), dok druge studije pokazuju da se poboljšanja mogu preneti i na ostale aktivnosti , čak i one koje imaju drugačije kognitivne zahteve od onih koje su trenirali.

Programi treninga se mogu razlikovati po različitim karakteristikama: pojedinačan ili grupni trening, fokusiranje na jedne kognitivne sposobnosti ili druge, broj treninga, dužina treninga i učestalost treninga, ili se može razlikovati na način na koji se primenjuju ovi programi: preko stručnjaka ili putem kompjutera. Iako još uvek ne postoji saglasnost o tome koji način je efikasniji ili da li je jedna varijanta bolja u odnosu na drugu, ono što je sigurno je da personalizovani programi brzo pokazuju korisniku njegove rezultate i prilagođavaju se posebnim potrebama korisnika, a samim tim ostvaruju veća poboljšanja.

Tako da je cilj istraživanja da saznamo da li su koristi od personalizovanog kognitivnog treninga veće od koristi od igranja običnih kompjutersih igrica.

Metodologija

Učesnici

Osobe starije od 50 godina na Odeljenja za Neurologiju Sourasky Medicinskog centra u Tel-Avivu su pozvani da učestvuju. Kriterijumi za uključivanje u studiju su volja za učestvovanje u studiji, da budu sposobni da razumeju značenje davanja saglasnosti i da budu sposobni da obavljaju trening na kompjuteru od kuće. Kriterijumi za isključenje iz studije su ako su ostvarili rezultat manji od 25 na MMSE testu (Mini-Procena Mentalnog Zdravlja), ako im je prema kriterijumima DSM-IV dijagnostikovana demencija, parkinsonova bolest, depresija i bilo koji psihički poremećaj za koji primaju terapiju i niz drugih poremećaja koji bi mogli da utiču na ispitivanje. Nekoliko učesnika je odlučilo da ne želi da obavlja trening, tako da su isključeni iz studije.

Proces

Izvedena je dvostruko slepa, randomizovana studija. Učesnici su podeljeni na grupu koja je obavljala kognitivni trening i na grupu koja je igrala kompjuterske igrice , gde niti ispitivači, niti ispitanici znaju kojoj grupi pripada svaki korisnik.

Nakon što prikupimo podatke za analizu, moći ćemo da preuzmemo rezultate svakog učesnika.

Kontrolna Grupa

Ovde je korišćeno dvanaest različitih kompjuterskih igrica. Kontrolna grupa je trebalo da liči na grupu koja koristi CogniFit tako da su i ovde korisnici obavili početnu procenu, ukupno 24 treninga je obavljeno, svaki sa 3 različita zadatka sličnog trajanja, sa sličnim grafičkim dizajnom. Osnovna razlika je da ove igrice nisu bile prilagođene posebnom nivou korisnika.

Analiza

Statističke analize su sprovedene putem SPSS 14.0 i SAS 9.2. Da bi se procenilo efekat treninga i razlike u pre-test i post-test kognitivnim rezultatima, primenjeni su modeli sa kombinovanim efektima (nepremenljivim i promenljivim efektima) i primenjeno je ponavljanje merenja. Poseban model je korišćen za ukupni rezultat i za svaku kognitivnu veštinu. U modelu sa kombinovanim efektima, zavisna varijabla je kognitivni rezultat, a nezavisne su vreme, grupa i njihov međusobni uticaj.

Opšti linearni modeli su se takođe koristili za poređenje razlika između dve grupe u testu koji se radio nakon završenog treninga (post-testu). Zavisna varijabla je rezultat sa post-testa, dok su nezavisne varijable bile početni rezultati i njihov međusobni uticaj.

Rezultati i zaključci

U intragrupnom poređenju se može primetiti da je personalizovani kognitivni trening značajno poboljšao (p<0.05) sveukupni rezultat i rezultat za svako od 8 merenih kognitivnih veština . U slučaju kompjuterskih igrica, ostvareno je poboljšanje u sveukupnom rezultatu i za samo 4 od 8 kognitivnih veština (fokusiranje pažnje, održavanje pažnje, raspoznavanje i kognitivna fleksibilnost).

Razlike između grupa pokazuju ograničeni rezultat (p=0.0817) za sveukupni rezultat . Kada uporedimo grupu koja je obavljala personalizovani kognitivni trening sa grupom koja je igrala obične kompjuterske igrice, primećuje se velika značajna razlika (p<0.0019) za tri kognitivne veštine: vizuelno-prostorna radna memorija, vizuelno-prostorno učenje i fokusiranje pažnje . Razlika nije bila značajna za ostale kognitivne veštine, iako su promene imale istu tendenciju.

Mali efekat treninga može biti objašnjen intenzitetom ili trajanjem treninga. U svakom slučaju, ostvarena poboljšanja koja su nastala nakon personalizovanog kognitivnog treninga su veća kod 7 od 8 kognitivnih veština u odnosu na obične kompjuterske igrice. Rezultati ukazuju na prednosti personalizovanog kognitivnog treninga, koji je prilagođen posebnim potrebama svakog pojedinca, kao što je to CogniFit-ov trening. Rezultati takođe pokazuju da su osobe sa nižim početnim rezultatom ostvarile veća poboljšanja, što nam pokazuje da ljudi sa nekim kognitivnim oštećenjem mogu imati velike koristi od CogniFit-ovog treninga.

Konačno, ispitivanje pokazuje da personalizovani kognitivni trening CogniFit-a pruža veće poboljšanje kod zdravih starijih osoba od običnih kompjuterskih igrica.