Pružite Svom Mozgu Ozbiljan Trening

Naš mozak, uvek prisutan, nikad ne prestaje da sluša, da uči, da ispunjava svaku našu komandu. Naš um rešava svaki naš problem, brine o našim emocijama i željama, pamti naše radosti i patnje. Naš mozak je naš najbolji prijatelj. Ipak, uslovi iz okruženja kao što su povećani stres, depresija, zloupotreba lekova i supstanci, zatim neurološka stanja kao što su poremećaji u učenju, Multipla Skleroza i Alchajmerova bolest kao i razvojni procesi poput starenja, mogu da oslabe sposobnost mozga da prati, rasuđuje, uči ili pamti. Uprkos našim naprednim tehnologijama i uprkos rastu nivoa obrazovanja, kognitivno opadanje ili opadanje nivoa kognitivnih funkcija je sve više prisutno kod svih uzrasta i može biti rezultat ne samo neuroloških oštećenja, već i zloupotrebe droga i lekova i nedostatka fizičke aktivnosti. Kognitivno opadanje utiče na mogućnost izvršavanja svakodnevnih aktivnosti uključujući produktivnost kod kuće, u školi i na poslu. Istraživači su usmereni na očuvanje i poboljšanje kognitivne funkcije i koriste pristupe koji pojačavaju intenzitet učenja. Oni imaju podršku u ovom poduhvatu kroz obilne naučne dokaze o potencijalu nervne i kognitivne plastičnosti mozga ili neuroplastičnosti. Jedna od njih je i podrška kroz kognitivni trening, ili kao što se ponekad naziva trening mozga, ili mentalni trening. Trening mozga, sistematski trening kognitivnih sposobnosti, je usmeren na očuvanje, jačanje ili razvijanje kognitivnih sposobnosti kao što su memorija, kontrola izvršavanja, koordinacija. Na isti način kao što fizički trening razvija snagu ili fleksibilnost mišića.

Literatura koja se odnosi na kognitivni trening preporučuje da kognitivni trening, da bi bio efikasniji, mora da bude podržan i potkrepljen jakim naučnim teorijskim osnovama. Procesi treninga moraju čvrsto da se temelje na naučnoj teoriji ljudskog kognitivnog razvoja. Na primer, program mentalnog treninga za starije mora da uzme u obzir teoriju brzine obrade podataka koja predviđa da se percepcija i brzina obrade podataka usporavaju tokom starenja i teoriju kontrole izvršenja koja ukazuje na opadanje sposobnosti kao što su pažnja, inhibicija, preusmeravanje sa zadatka na zadatak i radna memorija.

Drugi uslov koji je propisan od strane istraživača je da bi kognitivni trening trebalo da bude personalizovani pristup učenju i da sistem treninga bude prilagođen uspehu svakog pojedinca. Studije koje koriste takav sistem treninga pokazuju da uz takav mehanizam, koji je prilagodljiv i koristi povratne informacije, kognitivna funkcija može biti značajno poboljšana. Istraživanje pokazuje da za poboljšanje performansi, i maksimiziranje koristi od treninga i učenja, povratne informacije za osobu koja vežba moraju biti blagovremene, lako razumljive i primenljive na svaki naredni zadatak.

Važan cilj kognitivnog treninga je da olakša obavljanje zadataka u realnom okruženju kao što su vožnja, upravljanje i raspolaganje novcem, kontrola uzimanje lekova i održavanje društvenih odnosa i interakcija. Veliki broj kognitivnih procesa funkcioniše zajedno, u harmoniji u realnom okruženju, i zbog toga su istraživači postavili i treći uslov, a to je da stvore takav kognitivni trening koji spaja više područja, tj. koji integriše nekoliko kognitivnih procesa i nije ograničen na samo jedan proces (na primer, memoriju ili brzinu obrade podataka).

CogniFit-ov program treninga mozga nudi velike koristi, jer poboljšava memoriju, pažnju i brzinu obrade informacija. Poboljšava brzinu čitanja i razumevanje pročitanog teksta kod osoba sa poteškoćama u čitanju i poboljšao držanje i pokretljivost kod slabo pokretnih osoba.

Nauka iza mentalnog treninga je uzbudljivo putovanje u intenzivno otkriće i debatu. Korišćenjem sve više sofisticiranih tehnologija i uz postojan rast interdisciplinarnog znanja, istražujemo najbolje uslove i okolnosti za održavanje dugoročnog zdravlja. Na ovom putovanju proučavamo moždane aktivnosti tokom treninga na ćelijskim i makro-ćelijskim nivoima. Proučavamo neurogenezu (stvaranje novih ćelija u mozgu) nakon kognitivnog treninga. Posmatramo kompenzatorne nervne mehanizme (nataknuta područja u mozgu koja uče da obavljaju funkcije oštećenih područja u mozgu) koji se razvijaju nakon treninga mozga i ovo znanje će se povećati. Danas znamo da je kognitivni trening pogodan za stvaranje velikih kognitivnih rezervi, za akumulirano znanje i iskustvo aktivnog mozga i da je moćan zaštitni faktor od kognitivnog opadanja. U budućnosti proširićemo svoje znanje i moći ćemo još više da ciljamo na određena područja mozga i određena neurološka stanja.

Buduća istraživanja vezano za mentalni trening baviće se drugim pitanjima koja su od značaja za čovečanstvo. Baviće se pitanjima da li ljudski mozak može, ne samo da očuva i unapredi kognitivne fukncije, već i pitanjima emocionalne i socijalne izdržljivosti. Baviće se pitanjima da li ljudski mozak može bti treniran da razlikuje dobro od zla, mir od nasilja; pravdu od nepravde. Baviće se pitanjima da li ljudski mozak može da bude treniran da voli ili ne voli, da se slaže ili ne slaže. Debate u obrazovanju, filozofiji i etici će se pokrenuti kada trening mozga bude bio uključen u sistem obrazovanja i kada bude imao za cilj, ne samo optimalno mentalno i intelektualno zdravlje, već i usvajanje moralnih i društvenih vrednosti.