Kognitivna Procena za Ispitivanje Parkinsonove Bolesti (CAB-PK)
Inovativni onlajn test za otkrivanje kognitivnog oštećenja usled Parkinsonove Bolesti. Pruža kompletan kognitivni trening i procenjuje indeks rizika od parkinsonove bolesti.
Za koga je?
Ovaj proizvod nije na prodaju. Ovaj proizvod se koristi u svrhe istraživanja. Za više informacija pogledajte CogniFit-ovu Platformu za Istraživače
Multi-platforma
Kognitivna Procena za Ispitivanje Parkinsonove Bolesti (CAB-PK)
Napravićete nalog za upravljanje pacijentima. Ovaj nalog je dizajniran da pomogne zdravstvenim radnicima (lekari, psiholozi...) u dijagnostici i kognitivnoj stimulaciji.
Napravićete nalog za upravljanje učenicima. Ovaj nalog je dizajniran kako bi omogućio vašim učenicima pristup CogniFit-ovim testovima i treninzima.
Napravićete nalog za istraživanje. Ovaj nalog je posebno stvoren kako bi pomogao istraživačima u studijama koje žele da obave u oblasti kognicije.
* Licence za procenu se mogu iskoristiti za bilo koju vrstu procene
Kompjuterizovana procena za ispitivanje i otkrivanje kognitivnih simptoma Parkinsonove bolesti
Kompjuterizovana procena za ispitivanje i otkrivanje kognitivnih simptoma Parkinsonove bolesti
- Procenjuje indeks rizika od prisustva Parkinsonove bolesti
- Za mlađe, odrasle i starije odrasle osobe
- Test traje oko 30-40 minuta
- Analiza pouzdanosti procene - Samo na engleskom Preuzmi
CogniFit-ova Kognitivna Procena za Pacijente koji pate od Parkinsonove Bolesti (CAB-PK) je profesionalni alat koji koristi klinički potvrđene testove i zadatke dizajnirane da brzo utvrde i testiraju simptome, karakteristike i smetnje kod kognitivnih procesa pogođenih Parkinsonovom bolešću.
Ovaj inovativni onlajn test za Parkinsonovu bolest omogućava da obavimo kompletan kognitivni pregled i da vidimo koje su korisnikove prednosti i slabosti, kao i da procenimo ideks rizika od Parkinsonove bolesti, kao i da saznamo koje su oblasti pogođene ovom bolešću. Ovaj test je usmeren na mlađe odrasle osobe, odrasle, ili starije osobe koje pokazuju neki od faktora rizika. Bilo koji korisnik, bilo da je stručnjak ili ne, može lako da koristi ovu neuropsihološku procenu.
Izveštaj iz ove procene je automatski dostupan za preuzimanje onog trenutka kada završite sa procenom, koja obično traje oko 30-40 minuta.
Dijagnoza Parkinsonove bolesti (PB) zahteva multidisciplinarni pristup i procenu, kao i iscrpnu i detaljnu dijagnozu simptoma kako bi se odbacila mogućnost da su simptomi uzrokovani nekim poremećajem raspoloženja, bolešću ili nekim drugim poremećajem.
Istorija lečenje, neurološka ispitivanja, laboratorijske analize, upitnici, tehnike snimanja i neuropsihološka ispitivanja su i dalje najpouzdaniji način za dijagnozu Parkinsonove bolesti, iako nisu dovoljni za otkrivanje stepena kognitivnog oštećenja usled bolesti. Za otkrivanje stepena oštećenja je potrebna iscrpna klinička i neuropsihološka procena. Trebalo bi da znate da CogniFit ne može da postavi dijagnozu parkinsonove bolesti. Preporučujemo da koristite ovaj sveobuhvatni test za Parkinsonovu bolest kao dopunu uz dijagnozu stručnjaka, a ne kao zamenu za konsultaciju sa doktorom
Digitalizovani Protokol Kognitivne Procene za Parkinsonovu bolest (CAB-PK)
Digitalizovani Protokol Kognitivne Procene za Parkinsonovu bolest (CAB-PK)
Ova kognitivna procena za otkrivanje Parkinsonove bolesti se sastoji od upitnika i kompletnog seta neuropsiholoških testova. Traje oko 30-40 minuta.
Mlađe odrasle osobe, odrasli i starije odrasle osobe, koji pokazuju rizik od Parkinsonove bolesti će odgovoriti na niz pitanja iz upitnika i proveriti da li su prisutni simptomi Parkinsonove bolesti, a nakon ovog upitnika sledi niz igrica i zadataka za procenu kognitivne funkcije.
Upitnik sa Kriterijumima za Dijagnozu
Biće predstavljen niz jednostavnih pitanja kako bismo otkrili osnovne kriterijume za postavljanje dijagnoze (DSM-5) i simptome Parkinsonove bolesti. Upitnik sadrži testove za ispitivanje.
Neuropsihološki faktori i kognitivni profil
CAB-PK se nastavlja uz set zadataka usmerenih na otkrivanje osnovnih neuropsiholoških faktora koji prema stručnoj literaturi prate ovaj poremećaj. Rezultati se upoređuju sa rezultatima drugih korisnika istog pola i uzrasta.
Kompletan izveštaj sa rezultatima
Nakon testa za Parkinsonovu bolest, CogniFit šalje detaljan izveštaj, gde će biti prikazani indeks rizika od ovog poremećaja (nizak-umeren-visok), znakovi i simptomi upozorenja, kognitivni profil, analiza rezultata, preporuke i karakteristike. Rezultati pružaju bitne podatke na osnovu kojih možete dalje tražiti pomoć.
Psihometrijski Rezultati
Psihometrijski Rezultati
Kognitivna Procena za Pacijente koji pate od Parkinsonove Bolesti (CAB-PK) koristi patentiranu tehnologiju i veštačku inteligenciju (AI) što omogućava analizu hiljada varijabli i obaveštava korisnika o riziku od Parkinsonove bolesti uz vrlo zadavoljavajuće psihometrijske rezultate.
Kognitivni profil u neuropsihološkom izveštaju ima veliku pouzdanost, sigurnost i doslednost. Uspešnost testa je potvrđena uz ponavljanje testova i merenje procesa. Alfa Kronbahov koeficijent dostiže vrednost od oko .9. Testovi Test-Retest dostižu rezultate blizu 1, što pokazuje veliku pouzdanost i preciznost.
Pogledaj tabeluZa koga je?
Za koga je?
Kognitivnu Procenu za Pacijente koji pate od Parkinsonove Bolesti (CAB-PK) mogu koristiti mlađe odrasle osobe, odrasli i starije odrasle osobe za koje postoji sumnja da pokazuju faktore rizika od Parkinsonove bolesti.
Bilo koji korisnik, pojedinac ili stručnjak, može lako da koristi ovu neuropsihološku procenu. Nije potreban poseban trening, niti veštine za korišćenje ovog programa. Posebno je namenjen za:
Pojedinačni Korisnici
Mogu da saznam kakvo je moje kognitivno stanje, kao i koje su to moje prednosti i slabosti
Zdravstveni Stručnjaci
Pouzdano testira pacijente i nudi detaljan izveštaj
Roditelji, staratelji i pojedinci
Proverite da li članovi Vaše porodice pokazuju simptome Parkinsonove bolesti
Istraživači
Ispitivanje kognitivnih veština učesnika studije
Prednosti
Prednosti
Ova tehnologija se bazira na naučnim metodima koji lako otkrivaju prisustvo simptoma, slabosti, karakteristika i smetnji u kognitivnim procesima pogođenim Parkinsonovom bolešću i nudi brojne koristi:
VODEĆI INSTRUMENT
Kognitivna Procena za Pacijente koji pate od Parkinsonove Bolesti (CAB-PK) je profesionalni alat stvoren od strane stručnjaka za nuerodegenerativne poremećaje. Ovi kognitivni testovi su patentirani i njihova uspešnost je klinički potvrđena. Ovo vodeće sredstvo koristi naučna zajednica, univerziteti, porodice, ustanove i medicinski centri širom sveta.
LAK ZA UPOTREBU
Bilo koji stručnjak ili korisnik (učitelj, zdravstveni stručnjak, itd.) može da koristi ovu neuropsihološku procenu bez prethodnog znanja u oblasti neuronauke ili tehnologije. Interaktivni format programa olakšava njegovu upotrebu.
POGODAN ZA KORISNIKA
Svi klinički postupci su automatski i dizajnirani tako da za korisnika budu zabavni i interaktivni kako bi mu bilo lako da se uključi i razume aktivnost.
DETALJAN IZVEŠTAJ SA REZULTATIMA
Kognitivna Procena za Pacijente koji pate od Parkinsonove Bolesti (CAB-PK) pruža brzu i preciznu analizu rezultata. Izveštaj nam pruža informacije na osnovu kojih možemo videti da li su prisutni klinički simptomi, slabosti i prednosti, kao i koji je indeks rizika od ovog poremećaja.
ANALIZE I PREPORUKE
Ovaj izvanredni softver omogućava analizu hiljada varijabli i nudi posebne preporuke za svaki podtip i potrebe svakog pojedinca.
Kada je potrebno raditi test za Parkinsonovu bolest?
Kada je potrebno raditi test za Parkinsonovu bolest?
Ova kognitivna procena omogućava da se pouzdano utvrde rizik od Parkinsonove bolesti, simptomi i kognitivno oštećenje kod mlađih odraslih osoba, odraslih i starijih odraslih osoba. Ako mislite da neko koga poznajete pati od Parkinsonove bolesti, preporučujemo da koristi ovu procenu što je pre moguće. Rano otkrivanje omogućava blagovremeno pronalaženje odgovarajuće pomoći i sprečava dalje oštećenje kognitivnih veština kod Parkinsonove bolesti.
Ovaj set neuropsiholoških procena takođe omogućava procenu rizika od Parkinsonove bolesti u početnim fazama, kao i kognitivnog oštećenja kod mlađih odraslih osoba. Iako se Parkinsonova bolest dijagnostikuje kod mlađih odraslih osoba (kod osoba mlađih od 49 godina) samo u 10% slučajeva, prisutna je kod hiljada odraslih osoba. U tim godinama je moguće da funkcionalna i kognitivna oštećena nisu vidljiva, ali je bitno početi sa treningom kognitivnih veština na vreme kako bi se oštećenje minimiziralo.
Ukoliko se ne otkrije na vreme i ukoliko se ne koriste određeni programi kao pomoć, ovaj poremećaj može otežati svakodnevni život i stvoriti probleme na poslu, kod kuće ili sa prijateljima. Tako da, ovaj poremećaj se ne manifestuje samo kroz tremor i drhtanje, već stvara i određene kognitivne probleme: probleme sa pažnjom i memorijom, probleme sa vizuelnom percepcijom i percepcijom okoline, lošu brzinu obrade podataka, loše funkcionisanje izvršnih funkcija i probleme sa govorom i jezikom. Parkinsonova bolest se vezuje za usporeno reagovanje i za poteškoće u funkcionisanju na poslu i u društvu. Poteškoće se mogu podeliti na:
Poteškoće u pokretljivosti i pokretima tela
Problemi sa kretanjem su najčešći i najuočljiviji simptomi parkinsonove bolesti. Podrhtavanje, usporenost, nestabilno držanje i ukočenost mogu značajno da otežaju život osobe. Na primer, zbog usporenosti osoba može kasno da reaguje kada ključa voda ili joj je teško čak i da se pomeri iz jedne sobe u drugu.
Jezičke poteškoće
Većina ljudi koja pati od Parkinsonove bolesti doživljava u nekom trenutku promene u govoru i glasu. Takođe mogu da dožive i probleme sa gutanjem kako bolest bude napredovala. Kao i kod simptoma Parkinsonove bolesti koji se javljaju u mišićima tela (drhtavica, ukočenost i slaba pokretljivost), isti problemi se mogu javiti u mišićima koje koristimo u govoru i gutanju. To znači da je osobama sa Parkinsonovom bolešću potrebno više vremena da odgovore na pitanja, ili im može biti teško da gutaju hranu.
Problemi sa spavanjem
Oko 33% pacijenata koji boluju od Parkinsonove bolesti pati i od nesanice, jer problemi sa spavanjem često prate ovu bolest. Takođe mogu da imaju vrlo živopisne snove, pospanost u toku dana ili poremećen ciklus spavanja. Osoba sa parkinsonovom bolešću može da bude umorna tokom dana i može joj biti teško da se uspava tokom noći.
Psihički problemi
Postoji grupa simptoma koja nije vezana za kretanje i mišiće kod osoba sa parkinsonovom bolešću, kao što su depresija, anksioznost ili apatija. Oni mogu da imaju halucinacije, zablude, gubitak kontrole impulsa i neprikladno ponašanje. Iz tog razloga pacijenti koji boluju od parkinsonove bolesti često gube interes za aktivnosti koje su oduvek voleli.
Opis upitnika sa kriterijumima za dijagnozu
Opis upitnika sa kriterijumima za dijagnozu
Parkinsonovu bolest karakteriše niz kliničkih simptoma i znakova. Ovi pokazatelji nam omogućavaju da otkrijemo prisustvo ovog poremećaja. Zbog toga se prvi korak Kognitivne Procene za Pacijente koji pate od Parkinsonove Bolesti (CAB-PK) sastoji od upitnika koji je dizajniran da otkrije osnovne kriterijume za dijagnozu, znakove i simptome Parkinsonove bolesti u skladu sa uzrastom ispitanika.
Pitanja iz upitnika su slična pitanjima koje možete da nađete u priručnicima za dijagnozu, zdravstvenim upitnicima ili skalama za procenu. Mi smo ta pitanja pojednostavili kako bi svako mogao da ih razume.
Sastoje se od niza jednostavnih pitanja koje mogu popuniti stručnjaci zaduženi za procenu ili osoba koja radi procenu. Upitnik prikuplja informacije iz sledećih oblasti: Pokretljivost i kretanje (gubljenje ravnoteže, tremor, ukočenost, usporenost), psihičko stanje (depresija, uznemirenost, nezainteresovanost, itd.), san (nesanica, pospanost tokom dana, živopisni snovi, poremećeni ciklus spavanja), i govor (promene u glasu, problemi u gutanju).
Opis seta za procenu neuropsiholoških faktora koji se javljaju kod Parkinsonove bolesti
Opis seta za procenu neuropsiholoških faktora koji se javljaju kod Parkinsonove bolesti
Prisustvo oštećenja nekih kognitivnih veština može da bude pokazatelj Parkinsonove bolesti. Opšti profil kognitivnih veština može da pokaže koliko su ta oštećenja ozbiljna.
Neki od problema koji se javljaju su problemi sa snom, kretanjem, psihički problemi i jezičke poteškoće. Ovo su kognitivne veštine i područja koja se testiraju u Parkinsonovoj proceni (CAB-PK).
Pažnja
Sposobnost da ignorišemo smetnje i fokusiramo se na bitne informacije.Odličan
7.8% iznad proseka
Fokusiranje i Parkinsonova bolest. Fokusiranje je sposobnost održavanja pažnje na jedan stimulus ili aktivnost na duže vreme. Ljudi sa Parkinsonovom bolešću teško fokusiraju pažnju na bitne stimuluse ili događaje. Zbog toga osobe sa Parkinsonovom bolešću mogu da propuste bitne detalje i informacije tokom nekog razgovora ili događaja.
668Vaš Rezultat
400Prosek
Memorija
Sposobnost da upamtimo ili manipulišemo novim informacijama i da se prisetimo informacija iz prošlosti.Odličan
7.9% iznad proseka
Kratkoročna memorija i Parkinsonova Bolest. Kratkoročna memorija je sposobnost da upamtimo malu količinu informacija za kratko vreme. Parkinsonova bolest može da ometa ili da sprečava sposobnost osobe da, na primer, razume pisane informacije.
579Vaš Rezultat
400Prosek
Vizuelna kratkoročna memorija se definiše kao sposobnost pamćenja male količine vizuelnih informacija (slova, figura, boja...) na kratko vreme. Vizuelna kratkoročna memorija je oštećena kod osoba sa parkinsonovom bolešću, ali je verbalna kratkoročna memorija netaknuta. Oštećenja vizuelne kratkoročne memorije su veća u kasnoj fazi bolesti korisnika.
663Vaš Rezultat
400Prosek
Radna Memorija i Parkinsonova Bolest. Radna memorija je sposobnost da upamtimo i koristimo informacije koje su nam potrebne za složenije kognitivne zadatke, kao što je na primer razumevanje govora, učenje i rasuđivanje. Poteškoće u radnoj memoriji koje se javljaju usled parkinsonove bolesti podrazumevaju poteškoće u razumevanju pisanog ili usmenog govora, ili korišćenju primljenih informacija.
649Vaš Rezultat
400Prosek
Koordinacija
Sposobnost da uspešno obavljamo precizne i željene pokrete.Odličan
8.2% iznad proseka
Brzina reakcije i Parkinsonova bolest. Brzina reakcije se odnosi na vreme koje prođe od trenutka kada primimo određeni stimulus do trenutka kada na njega odgovorimo. Jedan od osnovnih poremećaja koji se javlja kod Parkinsonove Bolesti je bradikiniezija ili sporost pokreta. Tako da je brzina reakcije kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću usporena (potrebno im je više vremena) kada obavljaju fizičke aktivnosti poput oblačenja ili ručanja.
636Vaš Rezultat
400Prosek
Percepcija
Sposobnost da tumačimo stimuluse iz našeg okruženja.Odličan
8.2% iznad proseka
Raspoznavanje je sposobnost mozga da prepozna stimulus koji je prethodno bio primio (situaciju, ljude, predmete, itd.). Različite studije pokazuju na smetnje u raspoznavanju kod ljudi sa parkinsonovom bolešću, a ovaj problem se javlja kako kod ljudi koji imaju demenciju, tako i kod ljudi bez demencije.
685Vaš Rezultat
400Prosek
Vizuelna percepcija i Parkinsonova Bolest. Vizuelna percepcija je sposobnost tumačenja informacija koje naše oči primaju iz okruženja. Parkinsonova bolest pogađa subkortikalne strukture koje se koriste u vizuelnoj percepciji. Zbog toga osobe koje pate od Parkinsonove bolesti teže tumače vizuelne informacije.
540Vaš Rezultat
400Prosek
Rasuđivanje
Sposobnost da uspešno koristimo (organizujemo, povežemo, itd.) primljene informacije.Odličan
7.9% iznad proseka
Planiranje i Parkinsonova Bolest. Planiranje je sposobnost da osmislimo najbolji način za dostizanje nekog cilja. Osobe sa Parkinsonovom bolešću imaju oštećenu sposobnost planiranja, zbog čega im može biti teško da izvrše niz radnji, kao na primer kada moraju da kupe sastojke da bi spremili obrok po nekom receptu.
664Vaš Rezultat
400Prosek
Brzina obrade podataka i Parkinsonova Bolest. Brzina obrade podataka je vreme koje je potrebno nekom da obavi neki mentalni zadatak. Većina osoba koja pati od Parkinsonove bolesti se suočava ne samo sa usporenim pokretima i kretanjem, već i sa usporenom obradom informacija. To znači da je osobi koja pati od parkinsonove bolesti potrebno više vremena da upamti podatke ili da reši problem.
709Vaš Rezultat
400Prosek
Kognitivna Fleksibilnost ili Mentalna Fleksibilnost se može definisati kao sposobnost našeg mozga da se prilagodi, novim, izmenjenim ili neočekivanim situacijama. Nekoliko studija je pokazalo da osobe sa parkinsonovom bolešću imaju lošiju kognitivnu fleksibilnost, zbog čega oni prave greške i to se može uočiti i u početnim fazama bolesti.
733Vaš Rezultat
400Prosek
Zadaci, testovi za procenu
Naše digitalne kognitivne procene
CogniFit digitalni testovi su dizajnirani da mere specifične oblasti kognicije i grupisani su zajedno da formiraju prilagođene baterije zasnovane na jedinstvenim zahtevima dizajna studije i populacije. Saznajte više o našim različitim testovima i kako oni mogu da podrže jedinstvene potrebe vaše studije tako što ćete istražiti detalje i demonstracije u nastavku.
REST-HECOOR test brzine inspirisan je klasičnim testom tapkanja prstima iz NEPSI baterije za procenu (Korkman et al., 1998). Tester treba da klikne što više puta u roku od 10 sekundi i što je brže moguće mišem ili prstom ako koristi uređaj sa ekranom osetljivim na dodir, na definisanom delu ekrana. Podaci se prikupljaju kao broj klikova tokom dodeljenog vremena, broj klikova unutar definisane oblasti i broj klikova van nje.
REST-SPER test rezolucije inspirisan je klasičnim paradigmama zadatka „idi/ne idi“ (Gordon & Caramazza, 1982), testa kontinuiranog učinka (Conners, 1989; Epstein et al., 2001) i psihomotornog nadzora (Dinges & Povell, 1985). Osoba koja polaže test mora brzo kliknuti na krugove koji se pojavljuju na ekranu i zanemariti šestouglove, ako se pojave. U zadatku se nalazi 16 samo krugova i 8 krugova i šestougaonika. Za svaku stavku prikupljaju se podaci o vremenu odziva, tačnosti odgovora i udaljenosti od kursora do centra mete.
Test opsega vizuelne radne memorije
VISMEM-PLAN test koncentracije je koristio Corsi block-tapping test (Corsi, 1972; Kessels et al., 2000; Vechsler, 1945) kao referencu. U prvom delu zadatka, neki krugovi su osvetljeni, unutar fiksnog skupa krugova. Osoba koja polaže test mora da zapamti koji su krugovi osvetljeni, a zatim da pokuša da reprodukuje redosled u ispravnom redosledu. U drugom delu zadatka dodaje se kašnjenje od 4 sekunde između prvog i drugog ekrana, kako bi se povećalo vreme koje korisnik mora da zadrži informaciju.
Test koordinacije oko-ruka Fiksna putanja i predvidljivi pravac
UPDA-SHIF test sinhronizacije je zasnovan na Vienna Test Sistem (VST) (Vhiteside, 2002). U ovom zadatku od ispitanika se traži da pažljivo i tačno prati loptu koja se kreće duž putanje. Razdaljina u pikselima između centra lopte i kursora koji pomera korisnik će biti uzeta u obzir.
Test multimodalnog leksičkog pamćenja
COM-NAM identifikacioni test je zasnovan na Bostonskom testu imenovanja (Kaplan et al., 1983) i VAIS-III testu rečnika (Vechsler, 1997). Za svaki prikazani objekat, ispitivač mora da izabere između tri mogućnosti: 1) objekat je prvi put predstavljen u zadatku, 2) poslednji put kada se objekat pojavio pročitan je naglas ili 3) poslednji put kada se objekat pojavio. objekat je predstavljen kao slika.
REST-COM test upita je uzeo kao referencu klasični Bostonski test imenovanja (Kaplan et al., 1983), VAIS-III test rečnika (Vechsler, 1997), test varijabli pažnje (Greenberg et al., 1996) i Rei's auditivni test verbalnog učenja (Schmidt, 1994). Prikazuje se niz objekata. U novom skupu objekata, tester mora prepoznati samo objekte koji su prethodno bili prikazani. Ova nova serija može biti predstavljena kao slike ili kao izgovorene reči.
VOM-ASM test sekvenciranja je zasnovan na klasičnom VAIS-III testu direktnih i indirektnih cifara (Vechsler, 1997). Osoba koja polaže test mora da zapamti i reprodukuje sve duže numeričke sekvence, koje se pojavljuju cifru po cifru na ekranu. Zadatak će početi nizom od dva broja.
VIPER-NAM test dekodiranja inspirisan je Bostonskim testom imenovanja (Kaplan et al., 1983) i VAIS-III testom vokabulara (Vechsler, 1997). Osoba koja izvodi test mora kliknuti na prvo slovo naziva prikazanog predmeta, između četiri slova prikazana na ekranu. Na primer, u slučaju slike „jabuke“, ispitivač mora da klikne na slovo „M“, ali ne i na tri netačna odgovora (C, P, A) koja se takođe pojavljuju na ekranu.
Test simultanosti DIAT-SHIF potiče od klasičnog Stroop testa (Stroop, 1935), Vienna Test Sistem (Vhiteside, 2002) i Testa varijabli pažnje (Greenberg et al., 1996). Ispitanik mora tačno da prati loptu koja se kreće i rotira u svim pravcima na ekranu dok istovremeno izvodi varijantu Stroop testa.
Srbija