Vežbe Za Memoriju I Misterije Mozga
-
Od čega se sastoje snovi?
Iako se naučnici slažu da se snovi događaju tokom najdublje faze spavanja, još uvek raspravljaju oko pitanja od čega se snovi sastoje. Jedno od objašnjena je da su snovi zapravo način da mozak vežba putem aktiviranja i ne bavi se vežbama za memoriju.
-
Zašto spavamo?
Uprkos činjenici da provedemo četvrtinu naših života spavajući, pravi razlog ovakve navike je još uvek nepoznat. Znamo da je spavanje od ključnog značaja za naš opstanak: produženi period bez sna može voditi halucinacijama ili čak u smrt.
Šta je fantomski osećaj?
Procenjuje se da 80% pacijenata kojima je amputiran neki deo tela imaju neki osećaj, uključujući svrab, toplinu i bol u amputiranom udu koji više nemaju. Jedno od nekoliko objašnjenja ovog fenomena je da je mozak čvrsto programiran da funkcioniše kao da je telo još uvek netaknuto.
Šta utiče na naš biološki sat?
Naša tela su programirana da prate 24-časovni ciklus. Ovaj ciklus utiče na naše cikluse spavanja i buđenja, ali takođe i na naš krvni pritisak i puls. Naučnici su uspeli da otkriju da se biloški sat može blago podesiti napred i nazad regulisanjem hormona serotonina, ali i dalje ne mogu da otkriju potpunu misteriju iza ovog mehanizma.
Kako stvaramo sećanja?
Naučnici koriste tehnike snimanja mozga kako bi otkrili mehanizam odgovoran za stvaranje i čuvanje sećanja. Trenutno znamo da je određeni deo mozga, koji se naziva Hipokampus, zadužen za ovaj proces, ali sam proces pamćenja i čuvanja podataka je još uvek nepoznat nauci.
Zašto se smejemo?
Smeh je jedan od najmanje razjašnjenih ljudskih ponašanja. Iako znamo da čini da se osećamo dobro, ostaje pitanje zašto se različiti ljudi smeju različitim stvarima. Jedna od pretpostavki je njegov društveni kontekst, stvaranje drugačijih gledišta i doživljaja situacije.
Da li smo pod uticajem prirode ili odgoja?
Ili drugim rečima, šta na nas više utiče, naši geni ili okruženje? Uobičajeno mišljenje je da utiču zajedno, ali još uvek pokušavamo da odredimo koji uticaj je jači u određenim situacijama.
Zašto starimo?
Naša tela dolaze sa ugrađenim mehanizmom za borbu protiv bolesti i povreda. Ipak, kako starimo ovaj mehanizam slabi. Dve vodeće teorije starenja ukazuju na dva razloga: 1. Starenje je deo genetike i korisno je do izvesnog stepena. 2. Starenje nema svrhu i do njega dolazi zbog oštećenja ćelija koje se akumulira tokom našeg životnog doba.
Da li možemo da živimo zauvek?
Odgovor je verovatno ne, ali naučnici koriste tehnike zamrzavanja, snižavajući temperaturu na čak minus 160 stepeni Celzijusa za održavanje posthumnih ostataka netaknutim dok nauka ne bude bila spremna da nađe odgovor na ovo pitanje.
Šta nas čini svesnim?
Možda je ne cenimo dovoljno, ali naša sposobnost da opažamo okruženje i doživljavamo subjektivna iskustva okupira naučna istraživanja decenijama ( istraživanje). Ovaj mehanizam se još uvek smatra misterijom.
Crna Gora