CogniFit - Kognicija i Kognitivna Nauka

Šta je Kognicija? Značenje i Definicija

Šta je kognicija ili spoznaja? Reč kognicija potiče od latinske reči cognoscere, što znači “znati”. Kada govorimo o kogniciji, obično mislimo na sve što je povezano sa znanjem. Drugim rečima, prikupljanje podataka koje dobijamo putem učenja ili iskustva.

Najšire prihvaćena definicija kognicije je sposobnost obrade podataka putem percepcije (stimulus koji dobijamo putem različitih čula), znanje koje dobijamo kroz iskustvo, i naše subjektivne karakteristike koje nam omogućavaju da spojimo sve ove informacije da bismo mogli da shvatimo i tumačimo svet koji nas okružuje. Drugim rečima, kognicija je sposobnost koju imamo da primimo i obradimo podatke koje dobijamo iz različitih izvora (percepcija, iskustvo, uverenja…) i da ih pretvorimo u znanje. Kognicija uključuje različite kognitivne procese, kao što je učenje, pažnja, memorija, jezik, rasuđivanje, donošenje odluka itd, koji predstvljaju deo našeg intelektualnog razvoja i iskustva.

Različite discipline su izučavale kogniciju, kao što je neurologija, psihologija, antropologija, filozofija, itd. Ipak, kognitivna psihologija je ona koje je počela sa izučavanjem toga kako obrada podataka utiče na ponašanje i kako različiti mentalni procesi utiču na sticanje znanja. Kognitivna psihologija se razvija kasnih 1950-ih kao suprotnost pravcu biheviorizma koji je dominirao u to vreme. Autori kao što su Pijaže i Vigotski su svojim teorijama o razvoju i kognitivnom učenju pokrenuli naučnu revoluciju, i te teorije su i do danas ostale značajne. Početkom 60-ih, interes za kogniciju i kognitivne veštine je naglo porastao i sprovedena istraživanja su nam omogućila da saznamo više o ovim procesima.

Napredak u neuronauci nam omogućava da ovim studijama dodamo psihološka i neuroanatomska saznanja, što je važno za razumevanje mentalnih procesa i toga kako oni utiču na naše ponašanje i emocije.

Kognitivni Procesi

Šta su to kognitvni procesi? Možemo da shvatimo kognitivne procese kao procedure koje koristimo za sticanje novih znanja i za donošenje odluka na osnovu stečenog znanja. Različite kognitivne funkcije igraju važnu ulogu u ovim procesima: percepcija, pažnja, memorija, rezonovanje… Svaka od ovih kognitivnih funkcija rade zajedno na sticanju novog znanja i utiču na tumačenje i shvatanje sveta koji nas okružuje.

• PERCEPCIJA KAO KOGNITIVNI PROCES: Kognitivna percepcija nam omogućava da se organizujemo i da razumemo svet oko nas putem stimulusa koje primamo kroz različita čula, kao što je vid, sluh, ukus, miris i dodir. Većina ljudi zna za ova čula, ali postoje i ona manje poznata čula, kao što je propriocepcija (nesvesno poimanje našeg položaja u kosmosu i orijentacija u prostoru) i unutrašnja percepcija (što je percepcija naših organa u našem telu. To je ono što nam omogućava da znamo kada smo gladni ili žedni). Kada je stimulus primljen, naš mozak spaja sve informacije, stvarajući novo sećanje.

• PAŽNJA KAO KOGNITIVNI PROCES: Pažnja je kognitivni proces koji nam omogućava da se koncentrišemo na stimulus ili aktivnost kako bismo ih kasnije obradili. Pažnja je osnovna kognitivna funkcija za svakodnevne situacije i koristi se za većinu zadataka koje obavljamo svakodnevno. U stvari, smatra se mehanizmom koji kontroliše i reguliše ostale kognitivne procese: od percepcije (potrebna nam je pažnja da bismo mogli da se posvetimo stimulusu koji ne stiže do naših čula), do učenja i kompleksnog rezonovanja.

• PAMĆENJE KAO KOGNITIVNI PROCES: Pamćenje je kognitivna funkcija koja nam omogućava da kodiramo, sačuvamo i prisetimo se informacija iz prošlosti. Memorija je osnovni proces za učenje, jer nam omogućava da stvorimo sopstveni identitet. Postoje različite vrste memorije, kao što su kratkoročna memorija, što je sposobnost zadržavanja informacija na kratak vremenski period (upamtiti broj telefona dok ga ne budemo negde zabeležili), i dugoročna memorija, što je sva memorija koju čuvamo duže vreme. Dugoročna memorija se može podeliti na manje grupe, deklarativnu i proceduralnu memoriju. Deklarativna memorija se sastoji od znanja stečenog obrazovanjem i govorom (kao što, na primer, znamo da se Drugi svestki rat završio 1945. godine), kao i znanje stečeno ličnim iskustvom (kao što se sećamo šta nam je baka spremala kad smo bili mali). Proceduralna memorija se odnosi na učenje kroz rutinu (kada učimo kako da vozimo bicikl ili automobil). Drugi tipovi memorije su auditivna memorija, pamćenje konteksta, imenovanje, and raspoznavanje.

• MISAO KAO KOGNITIVNI PROCES: Misao je osnova svakog kognitivnog procesa. Pomaže nam da spojimo sve informacije koje smo primili kako bismo utvrdili vezu između događaja i znanja. Da bismo to učinili koristimo rezonovanje, sintezu, i rešavanje problema (izvršne funkcije).

• JEZIK KAO KOGNITIVNI PROCES: Jezik je sposobnost da izrazimo svoje misli i osećanja kroz izgovorenu reč. To je sredstvo za komunikaciju i za organizovanje i prenošenje informacija koje imamo o sebi i svetu. Jezik i misao se stvaraju zajedno i blisko su povezani, i ovi procesi međusobno utiču jedan na drugi.

• UČENJE KAO KOGNITIVNI PROCES: Učenje je kognitivni proces koji koristimo za uključivanje novih podataka u prethodno stečeno znanje. Učenje uključuje različite stvari poput ponašanja ili navika, kao što je pranje zuba ili kada učimo da hodamo, i znanje koje stičemo kroz socijalizaciju. Pijaže i drugi autori su pričali o kognitivnom učenju kao procesu unošenja i izmene informacija u kognitivnom sistemu.

Kognitivni procesi se mogu javiti prirodno ili veštački, svesno ili nesvesno, ali se obično dešavaju brzo, oni se konstantno dešavaju, a da nismo ni svesni. Na primer, kada šetamo ulicom i kada se na semaforu uključi crveno svetlo, započinjemo kognitivni proces koji nam govori da donesemo odluku (pređemo ulicu ili ne). Prva stvar koju činimo je usmeravanje pažnje na semafor, putem čula vida možemo da vidimo da je svetlo crveno. U milisekundi se setimo da kada je svetlo crveno ne bi trebalo da pređemo ulicu; ali se takođe i setimo da nekad, ako nema automobila možemo da prođemo. Ovo je verovatno trenutak u kom donosimo svoju prvu odluku: sačekati da se svetlo promeni u zeleno, ili da pogledamo levo ili desno (opet preusmeravajući pažnju) da bismo videli da li dolaze automobili.

Da li Možete da Poboljšate Kogniciju?

Da li je moguće poboljšati kogniciju? Kako? U nastavku ćemo Vam pokazati sredstvo i strategiju koji su usmereni na kogniciju i kognitivno stanje:

PROGRAM KOGNITIVNE STIMULACIJE COGNIFITA: Ovaj program je dizajniran od strane time neurologa i kognitivnih psihologa koji izučavaju sinaptičku plastičnost i procese neurogeneze. Samo Vam je potrebno15 minuta dnevno (2-3 puta nedeljno) da biste stimulisali svoje kognitivne procese. Ovaj program je dostupan onlajn, i sadrži posebne programe za pojedince, istraživače, zdravstvene radnike i škole.

Vežbe kognitivne stimulacije CogniFit-a efikasno procenjuju više od 20 osnovnih kognitivnih funkcija, koje su jasno definisane i koje su predmet objektivne kontrole, koja pruža standardizovane rezultate na osnovu rezultata hiljade ispitanika.

Različite interaktivne vežbe su predstavljene kao zabavne igrice za mozak koje možete vežbati na svom kompjuteru. Nakon svake sesije, CogniFit Vam šalje detaljnu sliku o kognitivnom napretku korisnika. Takođe upoređuje ostvareni kognitivni rezultat sa rezultatima drugih korisnika.

Neuronauka i izučavanje plastičnosti mozga su nam pokazali pre svega da što više koristimo neuronske veze, one postaju jače. Program kognitivne stimulacije CogniFit-a radi na ispitivanju naših kognitivnih procesa. Onda kada smo u stanju da procenimo kognitivno stanje pojedinca, ponudićemo mu personalizovani program kognitivnog treninga. Pružanjem većih izazova osiguravamo stvaranje i jačanje novih neuronskih veza, koje će postajati sve jače i jače što ih više budemo trenirali.

SMANJUJE NIVO STRESA: Stres povećava nivo kortizola, koji napada mijelin aksona i ometa uspešno prenošenja informacija. Ako bismo bili u mogućnosti da umanjimo nivo stresa u životu, mogli bismo i da popravimo kogniciju, jer smanjivanje stresa poboljšava sinaptičke veze. Pozitivan stav nas čini kreativnijim kada je potrebno da rešimo neki problem i verovatno nas čini kognitivno fleksibilnijim.

MEDITACIJA: Meditacija takođe može da pomogne našoj kogniciji. U poslednjih nekoliko godina, sve više studija je istraživalo efekte meditacije na kognitivne procese. Ona zahteva koncentraciju i pažnju, koje su kao što smo rekli, važne za stvaranje novih funkcionalnih kola. Studije podržavaju ovu ideju i meditacija je povezana sa poboljšanjima u pažnji, memoriji, izvršnim funkcijama, brzini obrade podataka i kogniciji uopšte.

FIZIČKE VEŽBE: Tokom nekih vežbi možemo takođe da popravimo kogniciju. Ne moraju to da budu izuzetno naporne aktivnosti. U stvari, šetnja 45 minuta, 3 puta nedeljno može da popravi memoriju i rezonovanje (izvršne funkcije), dok ukoliko vežbate Tai-Chi poboljšavate uglavnom izvršne funkcije.

Reference:Shatil E (2013). Does combined cognitive training and physical activity training enhance cognitive abilities more than either alone? A four-condition randomized controlled trial among healthy older adults. Front. Aging Neurosci. 5:8. doi: 10.3389/fnagi.2013.00008 • Korczyn AD, Peretz C, Aharonson V, et al. - Computer based cognitive training with CogniFit improved cognitive performance above the effect of classic computer games: prospective, randomized, double blind intervention study in the elderly. Alzheimer's & Dementia: The Journal of the Alzheimer's Association 2007; 3(3):S171. • Shatil E, Korczyn AD, Peretzc C, et al. - Improving cognitive performance in elderly subjects using computerized cognitive training - Alzheimer's & Dementia: The Journal of the Alzheimer's Association 2008; 4(4):T492. • Verghese J, Mahoney J, Ambrose AF, Wang C, Holtzer R. - Effect of cognitive remediation on gait in sedentary seniors - J Gerontol A Biol Sci Med Sci. 2010 Dec;65(12):1338-43. • Evelyn Shatil, Jaroslava Mikulecká, Francesco Bellotti, Vladimír Burěs - Novel Television-Based Cognitive Training Improves Working Memory and Executive Function - PLoS ONE July 03, 2014. 10.1371/journal.pone.0101472. • Gard T, Hölzel BK, Lazar SW. The potential effects of meditation on age-related cognitive decline: a systematic review. Ann N Y Acad Sci. 2014 Jan; 1307:89-103. doi: 10.1111/nyas.12348. 2. • Voss MW et al. Plasticity of brain networks in a randomized intervention trial of exercise training in older adults. Front Aging Neurosci. 2010 Aug 26;2. pii: 32. doi: 10.3389/fnagi.2010.00032.