CogniFit - Kratkoročna Memorija

Šta je kratkoročna memorija?

Kratkoročna memorija se može definisati kao mehanizam pamćenja koji nam omogućava da zadržimo određenu količinu informacija tokom kratkog vremenskog perioda. Kratkoročna memorija privremeno čuva obrađene informacije koje nakon toga ili izblede ili budu pretvorene u dugoročnu memoriju. Kratkoročna memorija ima dve osnovne karakteristike: ograničen kapacitet i ograničeno vreme trajanja.

• Veština kratkoročne memorije: Ako Vas pitaju da upamtite desetocifreni niz, verovatno ćete moći da zapamtite od 5 do 9 brojeva. To se dešava zbog toga što je količina informacija koju kratkoročna memorija može da zadrži 7 elemenata, plus/minus 2 elementa. Kratkoročna memorija je slabo promenljiva, zbog čega ljudi mogu da zapamte manje ili više isti broj elemenata. Veština pamćenja elemenata zavisi i od ostalih faktora, kao što je dužina reči, osećanje vezano za stimulus i ostali lični faktori. Takođe, ako ste sposobni da grupišete ili "nagomilavate" informacije, moguće je povećanje broja elemenata koji ste sposobni da zapamtite. Na primer, kada želite da zapamtite broj telefona, grupisanje brojeva u dve ili tri grupe će Vam pomoći da zapamtite brojeve lakše.
• Trajanje kratkoročne memorije: Vreme na koje ćete pamtiti određeni niz brojeva je ograničeno. Naša kratkoročna memorija može da zadrži informacije do 30 sekundi. Ipak, moguće je ove informacije zapamtiti ako ih ponavljate ili ako im date smisao.

Kratkoročna memorija je na neki način predvorje do dugoročne memorije, ili skladište koje omogućava da zapamtimo informacije koje ne moramo da koristimo u budućnosti, ali su nam trenutno potrebne. Kako je kratkoročno pamćenje direktno povezano sa dugoročnim pamćenjem, bilo kakvo oštećenje kratkoročne memorije može da utiče na usvajanje novih informacija u dugoročnoj memoriji.

Ako je kratkoročna memorija oštećena, sposobnost pamćenja informacija tokom kratkog vremenskog perioda je izgubljena. Ovo bi otežalo, ili čak onemogućilo, razumevanje dužih rečenica ili učestvovanje u razgovoru na duže vreme.

Primeri kratkoročne memorije

• Da bismo mogli da razumemo duže rečenice u razgovoru, moramo da se sećamo i početka rečenice da bismo razumeli čitavu misao. Kratkoročna memorija je ona koja nam omogućava da se setimo početka rečenice. Onda kada budete shvatili informaciju, ne morate više da se sećate početka rečenice i mozak će jednostavno da zaboravi te reči.
• Kada čitate, Vaša kratkoročna memorija se ponaša na sličan način. Potrebno je da zapamtite početak rečenice ili ideje kako biste razumeli čitavu misao. Teže je zapamtiti dugu, složenu rečenicu, nego lakšu i jednostavnu. Ovo igra veliku u toku školovanja. Dobra kratkoročna memorija je povezana sa razumevanjem pročitanog teksta, što je vrlo bitno za uspeh u školi.
• Kada Vam neko izdiktira broj telefona, Vaša kratkoročna memorija radi od trenutka kada ste čuli broj telefona, do trenutka kada ga zapišete.
• Takođe, dugoročna memorija podrazumeva prethodnu upotrebu kratkoročne memorije. Kada pokušavate da naučite lekciju, da upamtite šifru, ili da upamtite nekoliko stihova iz pesme, Vi koristite kratkoročnu memoriju.

Bolesti i poremećaji povezani sa kratkoročnom memorijom

Da različite vrste memorije nisu nezavisne, svi procesi bi bili oštećeni ako je jedna vrsta memorije oštećena ili izmenjena. Na sreću, mozak posvećuje različita područja mozga različitim vrstama memorije, što znači da promena dugoročne memorije neće uticati na promenu kratkoročne memorije. Uopšteno, svi različiti tipovi memorije funkcionišu zajedno i bilo bi teško da pronađemo granicu gde se jedan tip memorije završava i drugi počinje. Ipak, kada je jedan tip memorije oštećen, mozgu je teže da obavlja svoju funkciju i bori se i muči dok izvršava svakodnevne aktivnosti.

Oštećenje kratkoročne memorije može da utiče na vreme na koje se može pamtiti informacija, kao i na količinu informacija koja se može upamtiti. U slučaju umerenog oštećenja, vreme na koje se može zadržati informacija u memoriji je skraćeno, što se smatra manje "vidljivim" oštećenjem (zadržavanje informacija na 15 sekundi umesto na 30). Međutim, ozbiljno oštećenje može u potpunosti da uništi mehanizam kratkoročnog pamćenja .

Kratkoročna memorija se može oštetiti na više načina. Kao što smo ranije napomenuli, ona je pogođena u ranim fazama Alchajmerove Bolesti, zajedno sa dugoročnom memorijom. Kratkoročna memorija takođe igra veliku ulogu u disleksiji, jer poteškoće u pamćenju fonoloških informacija mogu voditi problemima sa čitanjem. Preterana upotreba marihuane je još jedan faktor koji utiče na kratkročnu memoriju, kao i oštećenje mozga usled moždanog udara ili traumatske povrede mozga.

Kako možete da merite i procenite kratkoročnu memoriju?

Kratkoročno pamćenje igra veliku ulogu u svakodnevnim aktivnostima. Naša sposobnost da se povežemo sa svojim okruženjem i sa ljudima koji nas okružuju zavisi od naše kratkoročne memorije. Ovo je jedan od razloga zbog kog je testiranje kratkoročne memorije važno i zbog kog poznavanje naših kognitivnih kapaciteta može biti od pomoći u različitim oblastima: Oblast obrazovanja- da razumemo ukoliko dete ima problema sa čitanjem ili shvatanjem dužih i složenijih rečenica. Oblast medicine- pomaže da shvatimo na koji način bi trebalo da komuniciramo sa pacijentima, ako je potrebno da damo osnovna uputstva, ako im je teško da zapamte terapiju/dijagnozu. Na poslu- na osnovu procene kratkoročne memorije možemo videtli da li je zaposleni sposoban da donosi složene poslovne odluke.

CogniFit-ovi testovi za procenu kratkoročne memorije se baziraju na Testu sa Ciframa Vekslerove Skale Pamćenja (WMS), Testu Kontinuiranog Izvođenja (CPT), Memorijskom testu (TOMM), i na Testu Londonska Kula (TOL). Pored kratkoročne memorije, ovi testovi takođe mere i percepciju okoline, brzinu obrade podataka i radnu memoriju.

• Doslednost - Test WOM-ASM: Videćete loptice na ekranu. Korisnik mora da zapamti brojeve i da ponovi niz. Niz se u početku sastoji samo od jednog broja, zatim se svaki put povećava za po još jedan broj dok korisnik ne bude pogrešio. Korisnik mora da ponovi niz nakon svakog pojavljivanja.
• Koncentracija - Test VISMEN-PLAN: Na ekranu će se pojaviti niz od tri predmeta i korisnik mora da upamti redosled po kom su se predmeti pojavili. Predmeti zatim nestaju, a korisnik mora da se priseti pravog redosleda kako bi izabrao pravu opciju od ponuđenih na ekranu.

Kako možete da oporavite ili poboljšate kratkoročnu memoriju

Kao i sve druge kognitivne veštine, kratkoročna memorija se može trenirati i poboljšati. CogniFit Vam to i omogućava uz profesionalni program treninga.

Oporavak kratkoročne memorije se bazira na teoriji o neuroplastičnosti. CogniFit nudi set vežbi dizajniranih za oporavak i poboljšanje kratkoročne memorije i drugih kognitivnih funkcija. Kao i mišići, mozak i njegove neuronske veze mogu postati jači uz trening. Ako često trenirate svoju kratkoročnu memoriju možete je i poboljšati, jer će veze postati brže i uspešnije.

Naučni tim CogniFit-a se sastoji od stručnjaka specijalizovanih u oblasti sinaptičke plastičnosti i procesima neurogeneze, zbog čega je uspeh personalizovane kognitivne stimulacije zagarantovan. Program počinje sveobuhvatnom neuropsihološkom procenom za procenu kratkoročne memorije i ostalih osnovnih kognitivnih funkcija. Program zatim automatski koristi rezultate početne procene i na osnovu njih, stvara personalizovani program treninga mozga koji odgovara potrebama svakog korisnika pojedinačno.

Istrajnost u treningu uz pravi program je najbolji način za poboljšanje kratkoročne memorije. CogniFit Vam pruža alate za procenu, rehabilitaciju i poboljšanje ove kognitivne funkcije. Trening traje samo 15 minuta 2-3 dana nedeljno.

Dobićete pristup CogniFit-om onlajn programu kognitivne stimulacije Biće Vam dostupan veliki broj interaktivnih igrica i vežbi koje možete igrati preko kompjutera ili mobilnog telefona i tableta. Nakon svake sesije treninga, korisnik može da vidi grafikon koji pokazuje njegov kognitivni napredak.