CogniFit - Inhibicija

Šta je inhibicija?

Inhibicija ili inhibiciona kontrola je sposobnost zaustavljanja ili kontrole impulsivnih (ili automatskih) odgovora i smišljanje odgovora nakon pažljivog razmatranja i rasuđivanja. Ova kognitivna sposobnost je jedna od naših Egzekutivnih Funkcija i bitna je za predviđanje, planiranje i postavljanje ciljeva. Inhibicija ili inhibiciona kontrola blokira ponašanje i zaustavlja neprikladnu automatsku reakciju, menjajući takvu reakciju za bolju i dobro osmišljenu reakciju koja je prilagođena situaciji.

Dr Rasel Barkli nudi model samoregulativnog ponašanja, gde je inhibiciona kontrola osnovna za pravilno funkcionisanje ostalih izvršnih funkcija. Inhibiciona kontrola je neophodna za prebacivanje, kontrolisanje impulsivnosti, radnu memoriju, kontrolisanje emocija itd. Slaba inhibicija je jedan od glavnih problema koji se javlja kod ADHD-a. Slaba inhibicija se ispoljava na tri različita nivoa:

• Motorni nivo: Slaba kontrola pokreta i motorike što se ispoljava kroz hiperaktivnost. Na primer, kada dete na času ne može da sedi mirno ako mu je dosadno i nije sposobno da se uzdrži od ustajanja.
• Nivo pažnje: Manifestuje se u otežanom posvećivanju pažnje. Na primer, ako dete čita knjigu i smetnja iz okruženja mu odvuče pažnju.
• Bihevioralni nivo: Manifestuje se kroz impulsivna ponašanja koja se ne mogu zaustaviti. Na primer, kada vozač pritiska sirenu iznerviran zbog vožnje vozača ispred njega.

Prednje moždane strukture se poslednje razvijaju tokom procesa razvoja i to je jedan od razloga zbog kog deca nisu sposobna da kontrolšu sopstveno ponašanje i da se prilagođavaju neočekivanim promenama ili događajima. Deci je teško da zaustave određenu radnju ako su je već započeli. Ako ne postoje određene smetnje koje sprečavaju normalan razvoj inhibicije, ona će se razvijati i poboljšavati kako starimo.

Inhibicija je jedna od kognitivnih veština koju najviše koristimo. Mozak tako ispravlja određeno ponašanje. Inhibicija je ono što nas zaustavlja da nešto kažemo, kada ne bi trebalo o tome da pričamo, pomaže nam da ostanemo mirni i da sedimo na času, pomaže nam da ostanemo bezbedni kada se neko naglo preusmeri u našu traku bez uključivanja žmigavca i pomaže nam da učimo ili radimo čak i kada nam je dosadno i kada želimo da odustanemo. Inhibicija nam omogućava da pažljivo i brzo reagujemo na nepredvidive ili rizične situacije. Dobro razvijena inhibicija ili inhibiciona kontrola nam može pomoći u poboljšanju ponašanja i može nam pomoći da postanemo uspešniji u školi, na poslu, u vožnji ili sa prijateljima.

Primeri inhibicije

• Ako učite i stalno proveravate telefon, razgovarate sa prijateljima, ili idete do kuhinje da biste nešto gricnuli, Vaš nivo inhibicije je niži nego kada ste potpuno posvećeni učenju i kada izbegavate smetnje iz okruženja. Dobar učenik je sposoban da zaustavi ove radnje i imaće bolji uspeh u školi
.
• Često možemo videti ovakve situacije i na poslu. Veliki broj zaposlenih će često automatski obavljati stvari koje im samo odvlače pažnju od posla, kao što je proveravanje telefona, razgovor sa kolegama, ili gubljenje vremena na brigu o ličnim problemima i aktivnostima. Ako zaposleni ima dobru inhibiciju, biće uspešan u svom poslu.
• Česte su i nepredvidive situacije na putu ili nesreće u saobraćaju. Može se desiti da želite da se isključite sa autoputa i želite da se preusmerite u susednu traku, ali morate da propustite vozilo koje se naglo preusmerilo, a da nije dalo žmigavac. Vašu sposobnost da reagujete i zaustavite radnju omogućava inhibicija.
• Neki ljudi ne mogu da kontrolišu negativne misli i ne mogu da prestanu da razmišljaju o problemima. Do ovoga dolazi i zbog problema sa inhibicijom, tako da nisu sposobni da "isključe" i kontrolišu negativne misli.
• Ako Vas ujede komarac, normalno je da želite da se počešete i oslobodite svraba. Ljudi sa dobrom inhibicionom kontrolom mogu da se uzdrže od češanja iako ih svrbi. Slaba inhibiciona kontrola otežava osobi da se uzdrži od češanja, zbog čega će raskrvariti mesto ujeda i napraviti ranu.
• Ako ste na večeri sa familijom i Vaš zet (koga baš nešto posebno i ne gotivite) lupa gluposti i provocira, možda će Vam biti teško da se uzdržite od toga da mu uzvratite i kažete nešto. Ipak, ako imate dobru inhibicionu kontrolu, moći ćete da se uzdržite i da se smirite. Ako imate slabu inhibicionu kontrolu, rizikujete da upropastite večeru.
• Ljudi sa slabom inhibicionom kontrolom često prekidaju i upadaju u razgovor, zbog čega otežavaju samo vođenje razgovora. Čest je slučaj da neko sa slabom inhibicionom kontrolom razgovara ili odgovara na pitanja a da nije razmislio o odgovoru, zbog čega često prave greške.

Odsustvo inhibicije i ostali poremećaji povezani sa lošom inhibicijom ili inhibicionom kontrolom

Bihevioralna Inhibicija (BI) je problem koji se javlja u detinjstvu i koji karakteriše preterana suzdržanost u ponašanju, preterana inhibicija. Detetu sa Bihevioralnom Inhibicijom će verovatno biti teško kad upoznaje nove ljude, nova mesta ili predmete, i biće nervozno kada su u pitanju nove stvari, što obično vodi tome da dete izbegava društvo. Ovaj problem je sličan tome kada je dete stidljivo, ali se može javiti i u ne-društvenom okruženju.

Čest je slučaj da osobe sa oštećenjem mozga prefrontalnog korteksa usled moždanog udara, hronične traumatske encefalopatije, ili tumora, imaju problem sa inhibicijom. Ovo ponekad ima za rezultat neprekidno brbljanje ili želju da se dotakne sve što je moguće u nihovom okruženju, jer njihov nedostatak inhibicije im onemogućava da kontrolišu ono što žele da kažu ili urade. Ipak, "dezinhibicija" može ponekad voditi problemima u ponašanju i za rezultat ima agresivnost, psovanje ili neprikladno seksualno ponašanje.

Postoje i slučajevi kod kojih oštećenje mozga utiče na ponašanje i govor na drugačiji način. Za razliku od osoba sa problemom dezinibicije, postoje i ljudi kod kojih je govor previše kontrolisan zbog čega oni ne pričaju često. Ipak, kada govore, oni to čine tečno i jasno.

Pored navedenih problema, slaba inhibicija je takođe glavni problem kod poremećaja poput Poremećaja Pažnje i Hiperaktivnosti (ADHD-a), ili Opsesivno Kompulsivnog Poremećaja (OKP-a). ADHD može da vodi problemima u kognitivnoj inhibiciji i inhibiciji ponašanja. Bihevioralna dezinhibicija generalno znači da dete reaguje impulsivno i da ne učestvuje u aktivnosti ili ideji koja mu se ne sviđa, ili često ustaje sa mesta i šeta se kada mu je dosadno. Dezinhibicija na kognitivnom nivou će otežati, ili čak učiniti nemogućim, ignorisanje smetnji iz okruženja, zbog čega će mu biti teško da posvete pažnju. Ljudi sa OKP-om su nesposobni da zaustave ili kontrolišu svoje uznemiravajuće misli koje ih čine nervoznim i oni fokusiraju svoju pažnju na misli koje ih muče.

Alkohol i droga mogu značajno da utiču na inhibiciju. Uopšteno, alkohol utiče na inhibicionu kontrolu i to je jedan od razloga zbog kojih je vožnja pod dejstvom alkohola zabranjenja. Alkoholizam može trajno da izmeni inhibiciju. Nedavne studije pokazuju da pijančenje (ispijanje većih količina alkohola tokom kratkog vremenskog perioda, nakon kog sledi period uzdržavanja od alkohola) može da ugrozi inhibiciju na sličan način kao i alkoholizam.

Kako možete da izmerite i procenite inhibiciju?

Inhibiciona kontrola je osnovna za mnoge svakodnevne aktivnosti. Naša sposobnost da se uklopimo u okolinu i da se izborimo sa smetnjama i nepredvidivim situacijama direktno zavisi od inhibicije. Zbog toga testiranje inhibicione kontrole može biti od velike pomoći u različitim oblastima. Oblast obrazovanja: Da znamo da li je dete rasejano ili ima probleme sa ponašanjem ili kontrolisanjem besa. Oblast medicine: Da znamo da li pacijent ima suicidne misli i slabu inhibiciju što za rezultat može da ima veći rizik za suicidna ponašanja. Poslovno polje: Policajci, vojnici, ili drugi profesionalci koji rukuju oružjem ili opasnim alatima, moraju da imaju odličnu inhibiciju da ne bi došlo do nesreće.

CogniFit tim koristi Test Varijabli Pažnje (TOVA) i Stroop Test (Stroop, 1935. godina) kao osnovu za procenu inhibicije. Pored inhibicije, ovi testovi takođe mere brzinu reakcije, brzinu obrade podataka, preusmeravanje, vizuelno motornu koordinaciju i dopunjavanje.

• Obrada Podataka - Test REST-INH: Na ekranu će se pojaviti pločice različitih oblika na kojima su ispisani brojevi. Na početku, korisnik mora da obraća pažnju na veličinu pločica i da izabere veću pločicu. zatim korisnik mora da izabere pločicu na kojoj je ispisan viši broj.
• Razlikovanje - Test INH-REST: Na ekranu će se pojaviti nazivi boja i korisnik mora brzo da odgovori kada je reč ista kao i boja kojom je ta reč ispisana. Ako se razlikuju, korisnik ne bi trebalo da odgovara.
• Odsustvo Pažnje - Test FOCU-SHIF: Pojavljivaće se svetlo u svakom od uglova ekrana. Korisnik mora da pritisne žuta svetla što je brže moguće i da izbegava pritiskanje crvenog svetla.

Kako možemo da poboljšamo inhibiciju?

Kao i ostale kognitivne veštine, inhibiciju možemo da naučimo, treniramo i poboljšamo. CogniFit nam to i omogućava uz profesionalni alat.

Neuroplastičnost je osnova oporavka i poboljšanja inhibicije i ostalih kognitivnih veština. CogniFit je stvorio niz vežbi za oporavak oštećenja inihibicije i ostalih kognitivnih funkcija. Kao i naši mišići, mozak i njegove neuronske veze, moraju da budu korišćeni i trenirani kako bi postali jači i funkcionisali bolje. Ako često trenirate inhibiciju, neuronske veze u mozgu i njegove strukture, će takođe postati jače.

CogniFit-ov tim stručnjaka u sinaptičkoj plastičnosti i procesima neurogeneze je omogućio stvaranje personalizovanog programa kognitivne stimulacije koji odgovara potrebama svakog korisnika ponaosob. Ovaj program počine testiranjem inhibicije i ostalih osnovnih kognitivnih veština. Na osnovu rezultata ove procene, CogniFit-ov program kognitivne stimulacije automatski stvara personalizovani program treninga koji trenira korisnikove egzekutivne funkcije i ostale kognitivne veštine za koje je ostvario ispodprosečne rezultate u početnoj proceni.

Stalna kognitivna stimulacija je najbolji način za poboljšanje inhibicije. CogniFit poseduje profesionalne alate za procenu, oporavak i poboljšanje ovih kognitivnih funkcija. CogniFit preporučuje trening 15 minuta dnevno, dva do tri puta nedeljno.

CogniFit-ova procena i trening mozga su dostupni onlajn i na mobilnom telefonu. Postoji veliki broj interaktivnih igrica i aktivnosti koje možete igrati preko kompjutera, tableta ili mobilnog telefona. Nakon svake sesije treninga, CogniFit stvara detaljan grafikon koji pokazuje kognitivni napredak korisnika.