Dobra Memorija Je Od Suštinskog Značaja Za Vaš Život

Memorija je sposobnost primanja, čuvanja, zadržavanja i preuzimanja novih informacija. Važni procesi čuvanja su uključeni u primanje i zadržavanje novih informacija i proizvod ovih operacija su strukture koje se nazivaju memorijski tragovi. Ipak, poznavanje nove činjenice i stvaranje memorijskog traga za nju ne garantuje da ćemo se prisetiti i da će ta informacija biti preuzeta kada to bude bilo potrebno. Na primer, iako znate naziv glavne ulice koja vodi do Vaše ulice, može se desiti da Vam nešto promakne kada dajete instrukcije za stizanje do Vaše kuće. Ovo je zbog toga što manipulacija informacijama u memoriji zahteva i procese pretrage i preuzimanja informacija.

CogniFit Vam pruža poseban trening memorije koji nisu samo igrice. Uključuje veliki broj vežbi za memoriju koje su naučno potvrđene i dokazano funkcionišu.

Privremeno zadržavanje informacija: Kratkoročna i Radna Memorija

Čitate svoje beleške da biste se pripremili za ispit. Istovremeno, slušate radio. Odjednom emitovanje se prekida i najavljuju se dobitnički loto brojevi. Broj ima devet cifara (8-1-4-6-8-3-2-7-3) i pročitan je jasno u jednakim intervalima. Ukoliko nemate pri ruci olovku, imaćete problem: previše je cifri u pitanju (ili delova) i broj je izvan mogućnosti privremene memorije i njenog kapaciteta. Smatra se da je kapacitet privremenog zadržavanja informacija kod odrasle osobe od 5 do 9 cifara. Privremeno zadržavanje je takođe poznato i kao kratkoročna memorija.

Vi odlučujete da zapamtite broj kao tri veće grupe brojeva 814; 683 i 273. Ovakva strategija se naziva komadanje. Nakon što je informacija iskomadana može biti ponovljena na precizniji i lakši način. Ovakvo ponavljanje se naziva preslušavanje. Komadanje i preslušavanje su najčešće korišćenje strategije za prisećanje.

Želite da zadržite broj na nekoliko sekundi, dok ga ne uporedite sa brojem na loto tiketu. Tako da ćete verovatno kodirati ili zabeležiti informaciju na auditivan način ( fonološka kratkoročna memorija). Pod drugim okolnostima možda će biti potrebno da kodirate informaciju vizuelno, na primer ukoliko želite da uporedite izgled zgrade koju ste upravo videli sa slikom iste zgrade u knjizi koju držite ( vizuelna kratkoročna memorija).

Privremeno zadržana informacija ili informacija zadržana u kratkoročnoj memoriji može biti izgubljena (ovo je drugačiji slučaj u odnosu na pamćenja koji se javlja kada starimo). Ukoliko niste bili u mogućnosti da se preslušavate, informacija će biti izgubljena. Informacija će takođe biti izgubljena ukoliko su postojale smetnje. Na primer, ukoliko se od Vas tražilo da uporedno zapamtite broj telefona, ili u slučaju zgrade, izgled druge zgrade u istoj ulici.

Privremeno zadržavanje i dugoročno zadržavanje imaju tri bitne razlike: privremeno zadržavanje je na kratak vremenski period, nije kodirano kroz svoje značenje i uz smetnje se gubi.

Ključni aspekt privremenog zadržavanja je mogućnost dodavanja drugih prethodno stečenih informacija i njihova manipulacija. Na primer, ako nakon poređenja broja koji ste uvežbavali sa brojem na vašem loto tiketu, saznate da imate dobitnički loto tiket, tada ćete postati svesni akcija koje morate da obavite da biste dobili nagradu. Ovo je sistem memorije. Radna memorija je način na koji obrađujemo privremeno zadržane informacije. Obično koristimo privremeno zadržanu informaciju u kombinaciji sa drugim znanjem kako bismo obavili buduću radnju. Radna memorija je ono što nam omgućava da planiramo unapred i da stvorimo kombinovane informacije koje su nove i jedinstvene. Svako od nas bira drugačije informacije i postaje svestan drugačijih informacija, tako da se i rezultati obrade informacija naše radne memorije razlikuju od osobe do osobe. Oni su proizvod "razmišljanja u realnom vremenu", tako da je radna memorija, iako se bavi privremeno zadržanim informacijama, ipak oblik inteligencije višeg reda.

Dugoročno ili trajno zadržavanje novih informacija

Sve što možemo da radimo precizno i tačno je sačuvano u memoriji ili trajnoj memoriji. Naše znanje može biti sačuvano kao epizodično pamćenje način pamćenja koji čuva niz događaja i to onim redosledom kojim su se dešavali. Epizodično pamćenje ja nalik priči: "Ovo je bio dan kada smo išli na planinarenje i kada nas je uhvatilo snažno nevreme." Alternativno, naše znanje može biti sačuvano kao semantičko pamćenje, pamćenje znanja i značenja. To je konceptualno znanje jednog "eksperta" koje razvijamo. Na primer, vrhunski šahista može lako da razgovara ili piše o potezima i strategijama koje su potrebne ze uspešnu igru, dok jedan automehaničar može lako da objasni funkcionisanje karburatora. Ekspertiza na kojoj počiva semantička memorija obuhvata veliki broj međusobno povezanih koncepata, semantičku mrežu. Neki od tih koncepata imaju svoje nazive (kraljica, kralj) ali ostali su apstraktni i nemaju nazive.

Kako pamtimo nove informacije? Kako se one smeštaju u trajnu memoriju? Neki procesi zadržavanja su automatski: mi automatski analiziramo nadolazeće informacije, nekada auditivno, nekada vizeulno ali takođe koristimo i druga čula. Ovo je postupak u koji se uključujemo rutinski kada se srećemo sa novim informacijama, da bismo ih primili i obradili. Ovi automatski procesi mogu pomoći u percepciji i raspoznavanju kao i u rekonstrukciji događaja ali obično nisu dovoljni za uspešno dugotrajno čuvanje novih informacija.

Uopšteno, puka izloženost novim informacijama, ili učenje napamet, nisu dovoljni i studije pokazuju da ćemo se bolje prisetiti novih informacija ukoliko aktivno tražimo (i nalazimo) strategije za organizaciju informacija u neku koherentnu, smislenu strukturu. Jedna od takvih strategija je posredovanje koja povezuje nove informacije sa poznatim starim informacijama. Na primer, kada je pokušavao da se priseti datuma Francuske revolucije, Petar je koristio pamćenje niza brojeva. Petar je razmišljao na ovaj način "1 je za 1000, i sugurno ću se toga setiti. Zapamtiću 7,8,9 kao niz". Još jedna strategija je slikovno pamćenje ili predstavljanje novih informacija na slikovit način. Opsežna istraživanja potvrđuju da kako posredovanje tako i slikovno pamćenje olakšavaju dugoročno zadržavanje novih informacija.

Nove informacije su primljene i zadržane u memoriji i istovremeno su stvorene različite vrste posebnih tragova (auditivni, vizuelni, u vidu mirisa i ostalo). Ali, kako se informacije preuzimaju iz dugoročne ili trajne memorije? Na primer, kako se prisetite liste kupovine? Očigledno nismo smestili ovu listu u našu memoriju kako bismo je samo pročitali, već koristimo rekonstrukciju događaja koja funkcioniše u zavisnosti od toga koliko su dostupne neke ključne informacije (na primer, sastojci čokoladne torte i meso ili riba za večeru). Drugi procesi uključuju raspoznavanje (na primer, povezivanje oblika slova sa njegovim nazivom) ili prisećanje (okretanjem broja vašeg najboljeg prijatelja, koji ste zapamtili korišćenjem tehnike komadanja i preslušavanja).

Brinite o svojoj memoriji kroz trening memorije. Nemojte da čekate i tražite memorijske igrice tek kada dođe do gubitka memorije. Započnite svoju kognitivnu procenu i vežbanje memorije danas kako biste održali mozak u top formi!