CogniFit - Personalizovani Kognitivni Trening kod Unipolarnog i Bipolarnog depresivnog poremećaja: Ispitivanje Kognitivne Funkcije

Originalan Naziv: Personalized Cognitive Training in Unipolar and Bipolar Disorder: A Study of Cognitive Functioning.

Autori: Marek Preiss1,2, Evelyn Shatil3,4, Radka Čermáková2, Dominika Cimermanová5 e Ilana Ram4.

• 1. Odeljenje za Psihologiju, Njujorški univerzitet u Prag, Prag, Češka Republika.
• 2. Odeljenje za Psihologiju, Centar za Psihijatriju u Pragu, Prag, Češka Republika.
• 3. Odeljenje za Psihologiju, Centar za Psihobiološka Istraživanja, Max Stern Academic College Emek Yezreel, Emek Yezreel, Izrael
• 4. CogniFit Ltd, Yokneam Ilit, Izrael.
• 5. Filozofski Fakultet Karlovog Univerziteta u Pragu, Prag, Češka Republika.

Časopis: Frontiers in Human Neuroscience (2013), vol. 7: 1-10.

Članak u časopisu (APA stil):

• Preiss, M., Shatil, E., Čermáková, R., Cimermanová, D. and Ram, I. (2013). Personalized Cognitive Training in Unipolar and Bipolar Disorder: A Study of Cognitive Functioning. Frontiers in Human Neuroscience, 7, pp.1-10.

Zaključak Istraživanja

CogniFit-ov personalizovani kognitivni trening je uspešan u smanjenju simproma depresije i poboljšava kognitivne funkcije kod ljudi sa depresijom i bipolarnim poremećajem za 8 nedelja korišćenja programa, 3 dana nedeljno i 20 minuta treninga dnevno. Indeks Depresije: BDI od 14.27±12.43 na 8.33±9.44 (t=2.806, Sig.=.014), CFQ od 60.87±15.26 na 53.33±13.58 (t=3.697, Sig.=.002), DEX od 39.53±11.21 na 34.20±9.94 (t=2.411, Sig.=.03), EMQ od 66.00±27.74 na 50.20±20.10 (t=2.639, Sig.=.019). Kognitivne veštine: Izvršne Funkcije od -.46±1.06 na .17±.43 (t=-3.43, Sig.=.004).

Kratak opis istraživanja

Kako ljudi koji pate od depresije, tako i osobe sa bipolarnim poremećajem u depresivnoj fazi, obično su pod stresom i imaju određene kognitivne poteškoće, koje naročito pogađaju izvršne funkcije. Ovi simptomi negativno utiču na kvalitet života pacijenta. Putem personalizovanog kognitivnog treninga se mogu umanjiti ovi problemi, pacijent može bbolje obavljati svakodnevne aktivnosti i može se poboljšati stanje kognitivne funkcije.

Učesnici su bili podeljeni u dve grupe: na one koji su trenirali uz personalizovani kognitivni trening CogniFit-a 8 nedelja, 3 dana nedeljno, po 20 minuta svakog dana (eksperimentalna grupa) i na one koji su primali običnu terapiju (kontrolna grupa). Učesnicima je dat upitnik i neurokognitivni testovi pre i nakon treninga.

Nakon što smo uporedili rezultate pre i posle treninga u obe grupe ("inter-grupno poređenje"), došli smo do zaključka da je nivo depresije kod eksperimentalne grupe značajno opao. Pored toga, ista grupa pokazuje poboljšanje nekih kognitivnih veština, kao što su to preusmeravanje, podeljena pažnja ili kognitivna kontrola. Na osnovu podataka iz svake grupe ("intra-grupno poređenje"), rezultati pokazuju da su se učesnici eksperimentalne grupe imali manje kognitivnih problema, problema vezanih za izvršne funkcije i na manje problema u svakodnevnim aktivnostima. Za razliku od toga, učesnici kontrolne grupe pokazuju poboljšanje jedino u radnoj memoriji.

Sadržaj

Osobe koje pate od depresije imaju poteškoće pretežno u sledećim kognitivnim područjima: pažnja, pamćenje i izvršne funkcije Osobe koje pate od depresije (unipolarni poremećaj ili unipolarna depresija) ili bipolarnog poremećaja obično imaju ove poteškoće. Ove potreškoće se smatraju osnovnim simptioma depresije, a ovi simptomi i kognitivno oštećenje mogu imati veliki negativni uticaj na svakodnevni život osobe koja pati od ovog poremećaja raspoloženja.

Sve više i više studija se zalaže za korišćenje neurokognitivnog treninga kod bolesnika sa različitim poremećajima, kao što su depresija ili šizofrenija. Terapije koje predlažu ove studije su Kognitivno-Bihejvioralna Terapija ili terapije za depresiju koje rade na poboljšanju izvršnih funkcija i pažnje. Mogućnost primene ovih poboljšanja na nove zadatke još uvek nije potpuno proučena, ali studije pokazuju da napredak u kognitivnom stanju može biti koristan u obavljanju novih zadataka. Za ovaj kognitivni trening, koristi se CogniFit-ova kognitivna procena i trening, jer ima niz karakteristika koje ga čine idealnim za ovu vrstu studija i terapije:

• Koristi kognitivnu procenu da automatski prilagodi trening posebnim potrebama svake osobe.
• Konstantno prilagođava težinu nivoa tokom kognitivnog treninga.
• Pruža povratne informacije o rezultatima nakon svakog treninga, tako da možete da pratite njihov napredak.
• Naučno potvrđena uspešnost i pouzdanost.

Metodologija

Pronalaženje učesnika istraživanja i model istraživanja

Za ovo istraživanje izabrani su pacijenti sa Klinike Psihijatrijskog Centra u Pragu. Svi oni, u skladu sa kriterijumima ICD-10, imaju unipolarni depresivni poremećaj (depresiju) ili bipolarni depresivni poremećaj, govore češki, bili su u mogućnosti da koriste svoj lični računar i pokazali su interesovanje za istraživanje. Osobe sa bilo kojim neurološkim poremećajem ili koje imaju problem zavisnosti od alkohola ili narkotika nisu mogle da učestvuju u istraživanju.

Grupa (eksperimentalna ili kontrolna) je dodeljena svakom učesniku uzimajući u obzir dijagnozu pacijenta (depresija ili bipolarni poremećaj), pol i njihove godine kako bi obe grupe bile proporcionalno iste. Kontrolna grupa je dobila uobičajenu terapiju, dok je eksperimentalna grupa dobila kognitivni trening pored uobičajene terapije.

Prvo, blagostanje i neurokognitivno stanje svakog učesnika je procenjeno pre početka terapije. Nakon 8 nedelja programa, ove varijable su ponovo procenjene. Studija je sprovedena u Psihijatrijskom Centru Praga i protokol je proveren od strane etičkog odbora.

Uobičajena terapija

Uobičajena terapija je bila primenjena kod obe grupe, eksperimentalne i kontrolne grupe. Tako da to je bila jedina terapija koju je primala kontrolna grupa. Ta terapija je uključivala redovne posete psihijatru, uzimanje lekova, individualnu ili grupnu terapiju i pomoć osoblja.

Osnovni rezultati mereni

Da bismo merili rezultate CogniFIt-ovog kognitivnog treninga, primenjivali smo različite upitnike o emocionalnom i kognitivnom stanju ispitanika.

• Kogntivni Upitnik o Poteškoćama (CFQ).
• Disegzekutivni Upitnik (DEX).
• Upitnik za Proveru Pamćenja (EMQ).
• Schwartz Skala Rezultata-10 (SOS).
• Upitnik o kvalitetu života.
• Bekova Skala Depresivnosti-II (BDI-II).

Ostala merenja

Posmatrano je šest različitih veština tokom CogniFit-ove procene: Radna memorija, kognitivna fleksibilnost, inhibicija, vizuelno motorna koordinacija, podeljena pažnja i auditivna memorija.

Statistička analiza

SPSS 17, opšti linearni model za ponavljanje merenja, je korišćen za procenu razlike između grupa u osam varijabli samo-procena i sedam varijabli izvrših funkcija. Posebni modeli su korišćeni za svaku varijablu. Nezavisne promenljive su grupe (eksperimentalna i kontrolna) i vreme procene (pre ili posle treninga). S druge strane, zavisne varijable su bile samo-procena ili promenljive izvršnih funkcija. Za procenu svih promena primenjeni su t-testovi uparenih uzoraka, Pearsonov koeficijent korelacije, hijerarhijska regresiona analiza, i t-testovi za nezavisne uzorke.

Rezultati i Zaključci

Rezultati istraživanja pokazuju da učesnici koji su vežbali uz kognitivni trening (eksperimentalna grupa) pokazali smenjenje simptoma depresije i disegzekutivnog sindroma (čak su i voljene osobe pacijenta primetile promene). Moramo da uzmemo u obzir da su pacijenti bili vrlo motivisani i nisu bili u dubokoj depresiji, što olakšava dobijanje pozitivnih rezultata.

Ukratko, moćemo reći da CogniFit-ov kognitivni trening pomaže u otklanjanju simptoma depresije i disegzekutivnog sindroma kod osoba sa depresijom ili bipolarnim poremećajem. To je vrlo važno za lečenje ovih i ostalih poremećaja raspoloženja. CogniFit-ov kognitivni trening kao dodatak terapiji može da pomogne u smanjenju različitih simptoma ovih poremećaja, a to može da poboljša sam kvalitet života pacijenta.