CogniFit - Pažnja

Šta je Pažnja?

Pažnja je sposobnost da izaberemo i da se koncentrišemo na neki stimulus. Pažnja je kognitivni proces koji nam omogućava da se usmerimo na bitan stimulus i da na njega odgovorimo. Ova kognitivna veština je veoma važna i predstavlja osnovnu funkciju za naš svakodnevni život. Na sreću, pažnja može biti trenirana i poboljšana uz odgovarajući kognitivni trening.

Tipovi Pažnje

Pažnja je složeni proces koji koristimo u skoro svim našim svakodnevnim aktivnostima. Tokom vremena, naučnici i istraživači su otkrili da pažnja nije jedan jedini proces, već grupa potprocesa pažnje. Model potprocesa pažnje koji je danas široko prihvaćen je hijerarhijski model Sohlberga i Mateera (1987. i 1989.) koji se bazira na slučajevima eksperimentalne neuropsihologije. Prema ovom modelu, pažnja se može podeliti na sledeće delove:

• Budnost: Odnosi se na naš nivo budnosti, ili aktivacije, odnosno na to da li smo umorni ili puni energije.
• Fokusirana Pažnja: Odnosi se na našu sposobnost da fokusiramo pažnju na određen stimulus.
• Održavanje Pažnje: Sposobnost održavanja pažnje na jedan zadatak ili stimulus tokom dužeg vremenskog perioda.
• Selektivna Pažnja: Sposobnost održavanja pažnje na određeni stimulus ili aktivnost u prisustvu drugih manje bitnih stimulusa.
• Naizmenična Pažnja: Sposobnost promene fokusa između dva ili više različita stimulusa.
• Podeljena Pažnja: Sposobnost usmeravanja pažnje na različite stimuluse istovremeno.

Sistem Pažnje i Neuroanatomija

Prema modelu Poznera i Petersena (iz 1990. godine), postoje tri različite celine sistema pažnje. To su sledeće:

• Retikularni Aktivirajući Sistem (RAS) ili Sistem Budnosti: Ovaj sistem je uglavnom zadužen za Budnost i Održavanje Pažnje. Blisko je povezan sa retikularnom formacijom i sa čeonim režnjem, limbičkim sistemom, talamusom i bazalnim ganglijama.
• Posterioran Sistem Pažnje (PAS) ili Sistem Orijentacije: Ovaj sistem je zadužen za Fokusiranje Pažnje na vizuelni stimulus i Selektivnu Pažnju. Područja mozga povezana sa ovim sistemom su temeni režanj, pulvinar talamusa i gornji kolikulus.
• Anteriorni Sistem Pažnje (AAS) ili Egzekutivni Sistem: Ovaj sistem je zadužen za Selektivnu Pažnju, Održavanje Pažnje i Podeljenu Pažnju. Blisko je povezan sa dorzolateralnim prefrontalnim korteksom, orbitalnim frontalnim korteksom, anteriornim cingularnim korteksom, suplementarnim motornim područjem i sa neostriatumom (nucleus striatum).

Primeri Pažnje

• Kada vozimo konstantno koristimo sve potprocese pažnje. Moramo da budemo budni (budnost), moramo da budemo sposobni da fokusiramo svoju pažnju na stanje na putu (fokusirana pažnja), da održavamo pažnju na duže vreme (održavanje pažnje), da ne dozvolimo da nam nevažan stimulus odvuče pažnju (selektivna pažnja), da budemo sposobni da promenimo fokus sa jedne saobraćajne trake na drugu, da pratimo retrovizore, i da se ponovo fokusiramo na svoju saobraćajnu traku (naizmenična pažnja), i da budemo sposobni da obavljamo sve radnje potrebne za vožnju, korišćenje pedala, volana, promena brzine i stepena prenosa (podeljena pažnja).
• Pažnja je jedan od najvažnijih uslova za učenje u školi ili kod kuće. Kada učimo, potrebno je da budemo koncentrisani i posvećeni onome što čitamo ili slušamo. Održavanje pažnje je posebno važno za učenje jer iščitavanje istog sadržaja dok pokušavate da naučite neku lekciju može postati dosadno i monotono nakon određenog vremena. Održavanje pažnje Vam pomaže da ostanete fokusirani na učenje satima, što će Vam uštedeti vreme i nećete zaboraviti podatke koje ste pročitali.
• Pažnja je takođe važna za bilo koji posao, od posla radnika u kancelariji koji zahteva čitanje ili pisanje, do poslova kao što je posao kontrolora letenja, sportista, prodavca, vozača, doktora i direktora. Svaka profesija zahteva svaki tip pažnje.
• Koristimo pažnju u svakodnevnom životu tokom obavljanja velikog broja aktivnosti. Od trenutka kada se probudimo do trenutka kada odemo na spavanje, mi konstantno koristimo različite tipove pažnje. Zbog loše pažnje Vam se može desiti da se izgubite na trenutak i da bacite kašiku u korpu za smeće i vratite prazan tetrapak u frižider. Izbegavanje ovakvih situacija, čitanje, pisanje, gledanje filma, spremanje obroka, tuširanje, ili odlazak na kafu sa prijateljem, sve su to radnje koje zahtevaju pažnju.

ADHD, odsustvo pažnje i drugi poremećaji povezani sa problemom nedostatka pažnje

Pažnja je vrlo važna za pravilno funkcionisanje ostalih kognitivnih veština, zbog čega promena bilo kog procesa pažnje može da oteža obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Bitno je i zapamtiti da je potpuno normalno da nivoi pažnje variraju u toku dana i da ukoliko nam je teško da se fokusiramo u kasnim popodnevnim časovima ne mora nužno da znači da je prisutan neki poremećaj pažnje. Neki od faktora koji mogu da utiču na nivo pažnje su umor, visoka temperatura, upotreba droga ili drugih supstanci, kao i brojni drugi faktori. Stanje preteranog fokusiranja (koje je tipično za stanja delirijuma) je poznato kao hipertenacitet pažnje. Suprotno stanje je poznato kao hipotenacitet pažnje ili rasejanost.

Poremećaj Pažnje Sa Hiperaktivnošću (ADHD) ili Poremećaj Pažnje (ADD) su najpoznatiji poremećaji koje odlikuje izmenjena pažnja. Za ADHD je karakteristična poteškoća u kontrolisanju i usmeravanju pažnje na stimulus i teško kontrolisanje ponašanja. Dokazano je da mozak ljudi sa ADHD-om poseduje niz anatomskih razlika u cingularnom režnju, striatumu, putamenu, amigdali, hipokampusu, prefrontalnom korteksu i talamusu. Ove neuroanatomske razlike i simptomi mogu biti posledica kasnog sazrevanja mozga.

Pored ADHD-a i ADD-a, postoji niz drugih poremećaja koje karakterišu problemi sa pažnjom. Izmenjena stanja svesti, kao što su koma (ili aproseksija), vegetativno stanje, i stanje minimalne svesti imaju promene u Budnosti ili u fokusiranju pažnje i kod složenijih potprocesa pažnje. Ovi poremećaji su uzrokovani oštećenjem mozga kao što je moždani udar ili hronična traumatska encefalopatija (HTE). Oštećenje mozga može da vodi i drugim problemima sa pažnjom kao što su rasejanost i preterani umor, ili drugim specifičnim problemima kao što su jednostrano prostorno zanemarivanje, demencija kao što je Alchajmerova bolest. Sa druge strane, poremećaj anksioznosti ili depresivni poremećaj imaju povećane nivoe pažnje, koja je usmerena na negativne misli ili na misli koje vode u anksioznost.

Kako možete da testirate i izmerite pažnju?

Testiranje pažnje može biti korisno u različitim oblastima. Oblast Obrazovanja da znamo da li učenik ima problema sa učenjem ili mu je potrebna pauza. Oblast Zdravstva ili Medicine da znamo da li je pacijent sposoban da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti. Poslovna Oblast da znamo da li je radnik sposoban da dobro obavlja svoj posao na datoj poziciji, ili da li može da ostane fokusiran i produktivan tokom čitave radne smene.

Uz pomoć kompletne neuropsihološke procene, moguće je na lak i precizan način proceniti veliki broj različitih kognitivnih veština, kao što je fokusiranje pažnje. CogniFit-ova procena fokusiranja pažnje se bazira na Testovima Kontinuiranog Izvođenja (CPT), na klasičnom Stroop testu, Testu Varijabli Pažnje (TOVA) i na Huper Testu Vizuelne Organizacije (VOT). Ovi testovi pomažu u testiranju poremećaja ponašanja, brzine reakcije, vizuelne percepcije, preusmeravanja, inhibicije, dopunjavanja, percepcije okoline, brzine obrade podataka, vizuelnog skeniranja i vizuelno motorne koordinacije.

• Simultanost Test DIAT-SHIF: Korisnik mora što je pažljivije moguće da prati lopticu, koja se nasumično pomera preko ekrana, i da vodi računa o rečima koje se pojavljuju na sredini ekrana. Kada je reč na sredini ekrana ista kao boja kojom je reč ispisana, korisnik mora da reaguje (da vodi računa o dva stimulusa istovremeno). Ova aktivnost zahteva od korisnika da se prilagođava promenama i menja strategije, da daje drugačije odgovore, i da koristi dopunjavanje i vizuelne veštine istovremeno.
• Brzina Test REST-HECOOR: Na ekranu će se pojaviti plavi kvadrat. Korisnik mora da klikne što je brže moguće i što je više puta moguće preko sredine kvadrata. Što više puta korisnik klikne, više će poena prikupiti.
• Test Rezolucije REST-SPER: Na ekranu će se pojaviti stimulusi koji su u pokretu. Korisnik mora da klikne na stimulus koji je meta što je brže moguće, bez pritiskanja stimulusa koji nisu meta
• Odsustvo Pažnje Test FOCU-SHIF: Pojavljivaće se svetla u svakom od uglova ekrana. Korisnik mora da klikne na žuta svetla što je brže moguće i da izbegava pritiskanje crvenog svetla.

Kako možete da oporavite ili poboljšate pažnju?

Svaka kognitivna veština, uključujući pažnju, može biti trenirana i poboljšana. CogniFit Vam to i omogućava uz profesionalni alat.

Plastičnost mozga je osnova za oporavak fokusiranja pažnje i ostalih kognitivnih veština. Mozak i neuronske veze mogu biti ojačane kada na tome radimo i kada im pružamo izazove, tako da uz redovan trening ovih veština, moždana područja povezana sa pažnjom će postati jača.

CogniFit je stvorio tim stručnjaka specijalizovanih u oblasti neurogeneze i sinaptičke plastičnosti, i tako nam je omogućeno stvaranje personalizovanog programa kognitivne stimulacije koji je prilagođen potrebama svakog korisnika. Ovaj program počinje procenom koja testira fokusiranje pažnje i druge osnovne kognitivne oblasti i na osnovu rezultata, stvara personalizovani program treninga mozga za svakog korisnika. Program automatski prikuplja podatke iz ove početne procene i, uz upotrebu usavršenih algoritama, stvara program koji radi na poboljšanju kognitivnih slabosti korisnika i trenira njihove jake kognitivne veštine.

Put do poboljšanja održavanja pažnje je adekvatan i uporan trening. CogniFit raspolaže profesionalnim alatima za trening i procenu i može da pomogne pojedincima i stručnjacima u poboljšanju ove funkcije. Potrebno je samo 15 minuta dnevno, dva do tri puta nedeljno.

CogniFit-ove procene i programi stimulacije su dostupni onlajn i možete im pristupiti sa kompjutera ili mobilnog uređaja. Program se sastoji od zabavnih, interaktivnih igrica za mozak i na kraju svake sesije treninga, korisnik automatski dobija grafikon koji detaljno objašnjava njegov kognitivni napredak.

Da Zaključimo

• Pažnja je kognitivni proces koji omogućava da se koncentrišemo na neki stimulus.
• Prema modelu Sohlberga i Mateera (1987, 1989) pažnja se može podeliti na sledeće delove: budnost, fokusiranu pažnju, održavanje, selektivnu, naizmeničnu i podeljenu pažnju .
• Pažnju mogu oštetiti i promeniti neki poremećaj ili stanje kao što je Poremećaj Pažnje i Hiperaktivnosti (ADHD) ili bez hiperaktivnosti (ADD), moždani udar, disleksija, anksioznost, itd.
• Može se testirati putem neuropsiholoških testova i može se meriti na drugačijim područjima (posao, zdravlje, obrazovanje itd.).
• Pažnja se može poboljšati ili oporaviti uz CogniFit trening i može se poboljšati plastičnost mozga.

Reference: Peretz C, Korczyn AD, Shatil E, Aharonson V, Birnboim S, Giladi N. - Computer-Based, Personalized Cognitive Training versus Classical Computer Games: A Randomized Double-Blind Prospective Trial of Cognitive Stimulation - Neuroepidemiology 2011; 36:91-9. Haimov I, Shatil E (2013) Cognitive Training Improves Sleep Quality and Cognitive Function among Older Adults with Insomnia. PLoS ONE 8(4): e61390. doi:10.1371/journal.pone.0061390 Preiss M, Shatil E, Cermakova R, Cimermannova D, Flesher I (2013) Personalized cognitive training in unipolar and bipolar disorder: a study of cognitive functioning. Frontiers in Human Neuroscience doi: 10.3389/fnhum.2013.00108. Korczyn AD, Peretz C, Aharonson V, et al. - Computer based cognitive training with CogniFit improved cognitive performance above the effect of classic computer games: prospective, randomized, double blind intervention study in the elderly. Alzheimer's & Dementia: The Journal of the Alzheimer's Association 2007; 3(3):S171. Haimov I, Hanuka E, Horowitz Y. - Chronic insomnia and cognitive functioning among older adults - Behavioural sleep medicine 2008; 6:32-54. Thompson HJ, Demiris G, Rue T, Shatil E, Wilamowska K, Zaslavsky O, Reeder B. - Telemedicine Journal and E-health Date and Volume: 2011 Dec;17(10):794-800. Epub 2011 Oct 19.